Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

(лире кји ЈЕ

КРАЉЕВСКО НАМЕСНИШТВО 19

П,

Осврт на либералну етранку. — Краљевски Намесник Ј. Ристић, полагао је на то, да и на спрам својих политичких пријатеља и Странке којој је до 22. фебруара стајао на челу, дефинише свој нови положај.

Сем оне свечане изјаве у самој прокламацији својој од 23. фебруара, у којој сва три Намесника изјављују: „Од данас ни један од потписаних не припада ни једној политичкој партији“, Јов. Ристић је желео да се и нарочито опрости са својим дотадашњим сарадницима и пол. пријатељима. Прилика за то дала му

се на збору Нар. Либералне Странке, који је одмах после извршене.

промене, одржан 6. марта о, г. у Београду.'

Крупни догађаји, који су се извршили у абдикацији Краља Милана, у доласку Намесништва и образовању владе из Радикалне Странке, сасвим су природно оставили трага и на Либералној Странци, чији су се неки чланови могли осећати изненађени првим кораком Краљевскога Намесништва, који се огледао у саставу владе не само не од Либерала, но од Радикала, сталзих ривалг либералних.

Тим расположењима као да је дато израза у органу Либ. Странке „Српској Независности.“ Уочи самога збора, 4. марта, у бр. 26. „Срп. Нез.“ могло се читати овако што:

„ „Ми имамо данас на врху Намесништва дојучерашњега вођа народно Либералне Странке; ну при том ми видимо и појаву, да је тај наш вођ у споразуму са другом двојицом г.г. намесника, саставио владу из чланова Радикалне Странке.... Народно Либералној Странци сада стоје само два пута: Она, или треба да пође са својим вођом, да ступи у дружбу са радикалном владом, а преко ње и са Радзкалном Странком; или, на против, народно Либерална Странка мора да се одсудно и јасно обележи као самостализ, која нема ничега заједничког са Радикалном Странка“.

Можда није била потребна ова аргументација; јер је Либерална Странка била и сувише и до сад самостална, да би и за тренутак требало сумњати шта она има да ради и од сада. Изгледа, да је чланак овај инспирисан лоше прикривеном срџбом, што је „дојучерашњи вођа“ „саставио владу из Радикалне Странке“. И ако би похвална била кураж оних што су после Ристића у Странци водили прву реч, да се реше, на евентуални позив, да они образују владу, ипак, без предрасуде гледајући однашаје, који су тада постојали, мора се признати, да је Намесништво радило у сваком случају умесно кад је Радикалну Странку позвало на владу. Разлог државни диктовао је ово, као што је можда разлог партијски диктовао оно, што наведосмо мало више са либералне стране,

Путеви Ристића с једне, као и за њим насталих „вођа“ у

= 1 После бављења од неколико дана, по абдикацији, у Београду, махом општећи са Јов. Ристићем, писац ових редова, после одсуствовања још од Св, Саве, вратио се на своју сталну дужност директора Гимнавије у Пироту. Стога није могао узети учешћа на збору од 5 марта, који је одржан у хотелу „Империјалу“ у Београду,

БЕ

ни Ре ор · у