Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

КРАЉЕВСКО НАМЕСНИШТВО 91

Тај предлог, и ако су за њ били сви адвокати, који су се мало по мало истакли до близу врхова странкине управе, — и од којих су неки тражили чак да се „бира вођа“, а не само председник глав. одбора — пропао је на једнодушном отпору целога збора. У сузбијању тих предлога, нарочито су озбиљне биле аргументације проф. Вел. Школе К. Алковића и других, после чега је збор усвојио други предлог: „Да се господину Јов. Ристићу изјави благодарност на његовом патриотском раду и да се та одлука заведе у записник главног скупа“.

Но, и ако је овај први покушај на збору Либ. Странке одо марта остао без даљих последица, ипак је он био почетак и даљих сличних покушаја. Ако се и није одмах по изласку Ристића из Странке бирао нови „вођ Странке“, није недостајало тежњи, да се неко ипак истакне на упражњено прво место у Странци. Јов. Ђ. Авакумовић, који је био на челу адвокатске групе у Странци, није умео ни прикрити своју амбицију, док није, после само седам дана, а на збору либералном у Паланци (12. марта) у свом говору учинио и ову значајну изјаву: „да је збор нар. Либ. Странке. 5. ов. мес. поверио мени вођење Нар. Либер. Странке. Ја сам (прокламује Авакумовић тога дана) примио у своје руке нашу сјајну и прослављену заставу“, — као назначени Председник Глав. Одбора.

Ми ћемо, за трајања Намесништва. а нарочито по његовом престанку, у току догађаја и у Србији и у Либ. Странци, видети како се као црвени конац овај притајани антагонизам протеже на велику штету саме Странке.

Но Јов. Ристић, увек хладан и објективан, кад год се тицало више политике и његове дужности као државника, остао је и овога пута на висини положаја. Као год што му ништа није сметало да из средине Радикала, дојучерашњих својих противника, образује владу, исто му тако није сметало да пређеи преко нетактичности некојих својих пријатеља. Он је био и сувише мудар а да неби знао да свето долази са политичком борбом, нарочито у Србији. Либерална Странка, као човеку, није му зато мање била драга, ни врата његове куће њеним члановима, мање отворена; а као једна од политичких чињеница у земљи није му била мање или више важна, но што је њена савремена тежина собом засецала; а он је ту тежину, у упоређењу са осталима, знао боље но ико.

Тајна конвенција на проби. Но пре, но што пређемо на бујни ток нових догађаја, ваља нам се уставити на једном интермецу, који је у толико интересантнији, што се догађа сасвим иза кулиса. Тиче се предмета, који је дотле био посве непознат широј јавности, и ако он доминира политичким животом у Србији већ више од осам година, и као оно „морска змија“ јавља се и у очи абдикације, и одмах после ње, да опет оде у заборав, као да га и нема.

Тајна конвенција из 1881. закључена између краља Милана и Аустро-Угарске играла је велику улогу у његовој владавини.

Тачан датум ове конвенције је 16/28 јуна 1881. _Тада-је она постала, чувана у строгој тајности, без измене, Све политичке