Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

24 жив. ЖИВАНОВИЋ

прелому значили скоро ништа. Они сасвим слаби, Либерали недовољно јаки, у толико су — као нејака опозиција — јаче испољавали пресудну превласт радикалну.

Са тако пресудно јачом Радикалном Странком на влади, Краљевско Намесништво кренуло је на посао.

Да видимо, који су били.

Ш.

Први корапи радикалне владе. Намесништво и влада дошли су на нови Устав, за чије увођење у живот није још било ништа учињено, нити је могло бити, до абдикације. Чланом 208 Устава одређен је ужи Уставотворни Одбор, да по ближим одредбама „Прелазног наређења изради закон о привременом изборном реду“, а на основу начела, која су у нови Устав унесена, и података, које су прибрале две мисије, од којих је једна ишла у Данску (а и у Париз и Брисел), а друга у Грчку, где је (у Данској) уведен био систем представништва мањине; а (у Грчкој) тајно гласање са куглицама, како је то обоје у нови Устав унесено. У првој мисији био је писац овога дела са др. М. Ђ. Миловановићем; а у другој Јов. Ђаја и Андра Ђорђевић, сва четворица секретари Уставотворног Одбора. Поднесени извештаји предати су комисији за израду привременог изборног закона.

Према „Прелазлом наређењу“ закон тај имао се израдити најдаље до !. маја 1889. Ужи Уставотворни Одбор био је међутим знатно раније готов са својим пројектом — при чему је имао знатне заслуге члан истога Марко Стојановић адвокат — који је и Државни Савет усвојио, тако да је Закон о привременом изборном реду за Народну Скупштину, 26. априла 1889, добио највишу потврду, а 29 априла већ био објављен.

Тачком Ц, чл. 203 „Прелазних наређења“ Устава, било је већ утврђено, да први избори по новом Уставу и новом закону имају бити 14. септембра; а тога дана изабрана „Ванредна Скупштина“ састаће се 1. октобра т. г.

Од абдикације до састанка Скупштине имало је, дакле, да прође пуних седам месеци; време и сувише дуго, да би било чудно, ако нова влада, са Намесништвом, не би дотле дали осетити своје биће.

И доиста учињено је за то време неколико крупнијих дела, материјалне и моралне природе од знатнога замашаја, у које, разуме се, не рачунамо чисто партијско размештање у чиновништву и у општинама, које је одмах почело, и са енергијом својственом Радикалима, продужавано за све време нове владавине. Но ми мислимо овде на дела друге врсте, која спадају доиста у заслуге новога режима, и у ком се на први поглед истиче супротност новог доба са оним, које је било до абдикације.

То су били уједно и први кораци нове владе, на којима ћемо се, са њихове важности, прво и уставити.