Poslednji dani Poljske : istorijska crta (1794. godine)

луна Ћеловић

28.

БЕОГРАД лице његрве; Неселојски, кнез „Антон Хедроиц, П Је МСзадобили

су за ову Фф 9 Срсдрфског, који је ту становао са својом бригадом, и још неке грађане. Сви се закуну да неће оставити оружја док не очисте Литву од Москова. У граду је био главни старешина руске војске генерал Арсењев, човек безбрижан и подложан утицају Пољкиње, госпође Володковића. Руси су имали два пешачка пука, један батаљон јегера, донски пук и четири чете артиљерије: са 19 топова. Артиљеријски пук налазио се у пољу, на Погуљанки, под командом мајора Тучкова.

Замак, арсенал, комесаријат били су у рукама Пољака, као савезника, и заузети њиховим пуковима, који су стајали под главном командом Хетмана Косаковског, главног старешине целе литавске војске. Хетман Косаковски први је опазио, да Јасински припрема побуну и ухапси га. Али Јасински побегне и кријући се у Вилни код пријатеља, утврди с њима, да, у раније одређену ноћ, нападну на поспале Русе, да их побију или заробе. Још пре устанка проносили су се гласови, да се у Вилни спрема сеча.

Фактор — евреј, прозвани Гордон, свратио је пажњу мајору Тучкову: да се на становима руске војске виде нека слова РБ 2, а на вратима Тучкова Љ 13 (М В). Тучков јави ово Арсењеву, а овај му одговори: „То је шала неких обешењака.“ Али опет за то Тучков предузме све ме-