Postanak fela pomoću prirodnog odabiranja

IX

пшпе (с. 6) сдедеће; ;; Све су Феле могле бпти једном варијететп, и многи су варијетети поступно посталп Феле, примивши сталне и особене карактере“; алп даље (с. 18) додаје говорећп: „оспм орпгпналнпх тппова нлп прародитеља рода 4- '.

1843—44 проФесор Хелдман (Halcleman), {„Boston Journal of. Nat. Hist. U. States“ св. IV. стр. 468) дивно je изложпо доказе за п протпву хипотезе о развпћу и модиФикацијп Фела: бој се, он нагпње на страну промене.

„Vesttiges of Creation“ пзађе 1844. У десетоме јако поправљеноме пздању (1853) безпменп ппсад велп (с. 155): На многпм је посматрањпма основано закључење, да су многе Феле живпх створења, од најпростијпх н најстарпјпх, до најсавршенијих и најмлађих, но Божјем промислу, резултат, ирво, једнога импулса којп је био саопштен живој Форми, унанређујући је у одређена времена путем генерацпје а кроз организацпјоне ступњеве који се свршују највншим дикотиледоном u кичмењаком; ових је ступњева било мало на број, п у опште су обележенп празнпнама органскога карактера, које нам се јављају као практичне тешкоће нри одређивању сродства; друго, дру-