Postanak fela pomoću prirodnog odabiranja

је у прогресу, по чем сваки, не жедећп да врсту поправља, жедћ, да пма најбоље керове, којп вајбоље прпдежу п дове. С друге стране, хабптус је сам у некпм сдучајевпма довољан. Тешко, да је пкаку животлњу теже прппптомптп, него ди младог дпвљег-пптомога-зеда; а тешко да је пкака жпвотпва пптомпја, него ли младо од припптомљеног пптомог-зеца: али, ја једва могу мпслпти, да су домаћп пптомп зедовп, често бплп одбпранп само зарад пнтомостп; тако, да мп морамо прпппсатн бар велпкн део наслеђене upoмене од крајњег дпвљаштва до крајње пптомпне хабитусу п дуго настављеном уском затвору.

Прпроднп се пнстпнктп у пптомпнп губе: знаменнтп прпмер тог рода видпмо код онпх врста живпне, која се врло ретко, плп никад не ће да „расквоца", то јест, нпкад не желп да лежп на јајпма својим. Само дневна навпка не да нам да видпмо, колико су се веома, п у колпко су се стално променпле душевне особпне наше домаће животпње. Једва је могућно сумњатп се, да је љубав к човеку код пса инстинктпвна постала. Сви курјацп, лиспце, шакалп н Феле мачијег рода, кад се у пптомннн држе, хоће врло жудно да нападну пплеж, овце п свпње; п та је тежња неизлечпма внђена код паса, који су као штенад донесена из Огњене Земље п Аустралпје, где дивљацп ту кућну животпњу не држе. На обрат, како је ретко потребно наше цивплпзоване псе, па баш и кад су млади одучавати, да не насрћу на жпвнну, овце и свиње! Без сумње, и онп хоће по катшто да на-

387

ПРОМЕЕЕ ХАБЕТУСА ПЛП ППСТПНКТА

Гл, VIII.