Postanak fela pomoću prirodnog odabiranja

неквм белегама својпм непзмерно раздикује од дивљег годуба, ипак је могуће, поређењем разднчних подврста тнх двеју раса, а погдавито оних које су нз дадњпх крајева донесене, саставптп скоро цеду поступицу пзмеђу гдасннка пдп чнгре и дпвљег годуба; такву исту ноступицу можемо добнтп и код другпх, прем да пе ведим и код свију врста. Треће, она обележја, којпма се раздичите врсте погдавито међу собом раздикују, као н. пр. бобе и дужина кљуна код енгдеског гдасника, краткоћа кљуна код чигре, број крмпда код паун-годуба, нтд. јесу обедежја, која се у свакој врсти јако меаају. Ова ће се Факта у остадом тек доцније разуметп, кад о одбнрању говориди будемо. Тетврто, годуби су пз давннна миде птице многпм народима, којп с преведпком бригом и љубављу устају око њпх п гаје пх. Пре много тпсућа годпна, пптомпх је годубова бпдо у раздичним дедовпма света. Најстарија пзвешћа о њпма јесу из времена пете египатске дпнастије, од прпдпке на 3000 годпна пре Хрпста, као што мп је проФесор Нспсијус (Lepsius) саопштио. Међу тим г. Берч (Birch) казао мп је, да су годубп нађенп у јеловнику четврте мисирске династије. Од Пдннија (Plinius) лак знамо, како су Рпмљани похарчпдп сндно бдаго на годубе: „ х lак се дотле дошдо бпдо, да се водидо њпхно порекдо и раса“. Акбер Еан је у Педнјп здраво мпдовао годубове. Око 1600 год. на двору његовом гукадо је не мање него 20.000 годубова. „Монарси од Ирана и Турана сдаху му на дар неке врдо ретке птнце“, п таконаставља дворскп псто-

30

ДОМАЋП ГОЛУБОБП

Гл. I.