Povlačenje srpske vojske ka primorju i osnivanje "intendantske baze" u Draču i Skadru

му излази да војници једу сарагу, а што њихове једибице усмено чине представке да исту војници нерадо примају, томе не треба придавати никакву важност, док то писмено не изјаве и не образложе, Набављач је имао право на вештачку комисију на основи чл. 12. закона о набавама војних потреба.) |

Скадар, 28. ХП. 1915. — Министар војни, пуковник Бож. Терзић, с. р.«

Како смо имали већу раду важних и хитних интендантских послова који су стојали у вези са мисијом франц. ђенерала г. Мондезира, то смо морали прекиБути ову узалудну преписку о сараги и оставити саниТетским органима да они узму у заштиту здравствене интересе војске, кад ми нисмо успели.

Као за пакост баш истога дана (29. ХП.) дође нам опет до руку други. део преписке о тој фаталној сараги, али то је у исто време био »финале« засебне борбе између начелника санитета Врховне Команде и Министарства војног, те је та преписка запечатила пита. ње сараге и ослободила и нас и министра војног (коме је та лиферација наметнута) свију сличних лиферантских препада, пошто нам Скадар за нашу изгладовану војску није имао шта ни дати осим те фаталне сараге и то мало сена за стоку. Е

Због интересантног свршетка са сарагом излажемо у верном препису и ту завршну преписку:

»Штаб Врховне Команде ЛБр. 31.430.

Начелнику Штаба Врховне Команде. — Ово одељење дошло је до сазнања да су поједине трупе отпо-

7) Баш се каприцирао Мин. војни да убеди Глав. Интенданта како је лиферант сараге имао право на вештачење! Ми и сад остајемо при нашем тврђењу, али како оно није помогло да се војска спасе од сарашке напасти онда кад је требало, то је сад излишно развијати теорију о једном пропалом питању.