Povlačenje srpske vojske ka primorju i osnivanje "intendantske baze" u Draču i Skadru

48

управа овог слагалишта била је у рукама интендантуре трупа »Нове бласти«. Главна интендантура није мењала правац њеног рада, пошто је она до доласка Врховне Команде на Рашку била под управом министарства војног, (као установа позадњег дела војишта), него ју је оставила да са својом имовином управља самостално, као што су у томе погледу и остале армиске интендантуре биле упућене.

По приближним подацима и усменим обавештењима, која су се тек у Митровици могла прикупити, главпа интендантура је по прорачуну вероватноће дошла до приближног резултата: да ће оперативна војска (смањена од прилике за 40% од почетног бројног стања) са оно хране што собом носи, и што су јој интендантуре и интендантске делегације успут напабирчиле, као и са оном слагалишном у Митровици и Приштини, моћи истрајати од прилике 15—20 дана, ако се у призренској околини не би могло ништа приновити. После тога нмало је наступити гладовање и слом, као што сен случило.

Пошто је издала потребна упутства месним инте:дантским органима, главна интендантура се кренула колима из. Митровице 3. ХТ. и истога дана преко Вучитрна, Приштине, Липљана и Штимља стигла у Призрен на конак.

Тек после два-три дана, кад се потпуно оријентисала о интендантским приликама у призренској области, и кад се осетила у потпуној безизлазној ситуацији, предузела је очајне кораке, не би ли ма на који на: чин успела, макар и моментано, да ублажи тешку нево љу. Управо, ушла је у очајни период акције, те се хватала и за сламку не би ли још за који дап одложила предстојећу агонију, која је била веома близу. А после тога222