Povrće i njegovo gajenje : posebni deo : pouke, uputstva i podaci za proizvodnju i opis 67 vrsti i mnogobrojnih sorti povrća : sa 97 slika u tekstu

КАРФИОЛ 48

У погледу климата, Карфиол је јако осетљив; воли хладовину са много влаге у ваздуху. Највише му одговара лети, приморје северне и северо-западне Европе, а зими опет приморје јужних земаља, где се налази много испарења у ваздуху, без претеране топлоте. Е

Не воли суву, топлу, континенталну климу са врло мало влажности у ваздуху и са наглим и великим променама у температури. Баш тако крајње непогодна клима је код нас; од сва 4 годишња доба, највише би одговорило условима за произвоњу Карфиола пролеће и јесен, али ови су кратки за потпун развитак · биљке. Наша је зима непријатељ Карфиола, а лето још већи, међутим пролећа скоро да немамо, те остаје још само јесен која, када је дугачка и влажна, даје нам Карфиола изобиљно, а лети скоро да га никад немамо.

Питање климата у култури па од еминентног је значаја, јер се према њему мора управљати и при избору сорте. Успех зависи првенствено од избора оне сорте, која одговара, како доба године, тако и општим климатским приликама тога краја. И ако је и сорта тачно изабрата, ипак се мора и разним вештинама прибећи, да се климатски недостатци бар ублаже.

У погледу састава земљишта, Карфиол је велики пробирач; разноврсна земљишта у стању су потпуно да измену особине појединих сорти Карфиола. Не подноси ни сувише топлу, суву пропуству пескушу, као што не трпи ни сувише тешку глинушу Највише воли иловачаст речни нанос, са доста хумуса.

Ђубрити треба непосредно и то изобиљно. Од стајских гнојива, највише годи Карфиолу овчије ђубре, али у оскудици овога, добро је и свако друго.

На исто место може Карфиол да дође тек сваке треће године. Припремити земљиште за сађење треба из раније, јер Карфиол не воли земљу, која је непосредно пред расађивањем урађена. Мора се преорати или прекопати дубоко, за тим треба добро да се уситни површина земљишта, ако је то немогуће запрежним справама, морају се грудве издробити ручним алатом. За тим треба да се направе бразде, или удубљене леје, на дно којих ће расад Карфиола да се посади и после наводњава.

Да се засади и попуни ] ха. површине, треба спремити око 20.000 струкова расада, ситније сорте Карфиола, а од крупне сорте 12.000.

Око 3000 струкова расада, може да се произведе из 20 грама семена, које треба посејати најпре на 1] м. семеништа, а за тим