Pozorište

лл~~ У НОВОМЕ САДУ У СУБОТУ 1. ЈУЛА 1872, ===>

-К ГОДИНА 1. 2" ПОЗОРИШТЕ -К БРОЈ 6, 2 ју“ 8 ов

УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ,

ИЗЛАЗИ ДВА ПУТА МЕСЕЧНО НА ЦЕЛОМ ТАБАКУ. — стоји ЗА нови бад 30, А НА СТРАНУ 40 нов. мебвчно. ЗА ОТЛАСЕ НАПЛАЋУЈЕ СЕ од ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. и 30 за жиг СВАКИ ПУТ, |

КРАЉЕВА СЕЈА.

(Наставак.)

Душан, ' ЧЕТВРТИ ДЕО.

Нека! И томе ћејаду Душан краја наћи, (грли је). Т. ПОЈАВ. Сутра ја полазим е оцем у бој! Кад га

| (Дворана са двоји врати, Стеван у војничкој одећи,

у борби уверим, да је ова мишца | наоружан, води Теодору у мушкој одећи, са: веза- : о: Јо снажна, да му пат, војнике ним на леђи рукама). 4, 3 Т. рувисане снахе, причаћу му тада, Стеван. "р и | Да је српском краљу доличнија ћерка, ако! + | 4 (4 • и . | ' • | Р" ж ПН ВИчТе, и ДАТ . Бво овде, рече, ваља да чекамо. ЧРЦА "НИ уседних ИИАГВРА, тдем. 0 ОогоМ, ДУШО. | ух лчисто само еувтао; бодме је та РОЈН И |; == Љубав твоја биће мени тврди оклоп, Мучан занат! Ху! "Ма ништа само 6 РА ~ а и Мур АН НА УР Кад смо победили! Ура, победа је вазда а па и овде, победа је ој у Србина ; — то сам још од деда А 70. БДОРОНААОН По анова ЗЕТОНЕ авмнно Слушао! д0х победо, како ви ми слатка Сад с богом, (полааи.) | (пада уморен на патос), Марица. Кад изрекнем само твоје име, чисто Душан! Још један тренутак = | јр порасте Биле азвалао, Пан Пре но умрем, само још један тренутак! : 3 пи“ ПО А А АРА ТОК Младо робље; ја га чисто жалим 8 Душан, . (Теодори,) Шта не седнеш, Теби нашб тоМаро, сунце моје! Немој страшним речма |. Г стољубље Да јадиш растанав. Ништа не одриче, (Пруха се). ра Е у - Марица. у Теодора (која је међу тим замишљено 2109 Ох та црна слутња! ___ Сетко.) Ропкиња — — Теодора! Већ ми срце кочи, А вјајно јој племе влада богатим истоком, | Стеците се са мном паклене Фурије, Душан (трли је) Да се насмејемо трохотом, Ја ропкиња! П Варљива је слутња; Паво нек прогута продрзљивца оног, о веруј јод она мора А · Кој окаља ове руке срамном свезом. ре а после у мом наручију, 1екај _ Нек' ве попне тамном облаку на леђа, Док се натрат вратим, Гледаћеш очима Довтигнуће њета и ту моја стрела; |. да какова дела бог човека ствара. Нека се загњури 4 плаву пучину Донде НО 16 сБунло де у тени. Мора, и ту ће га домашити моја 6 ботом! (Одлази), _ Рука, Ишчупаћу из сред врела срца | Марица (потрзиза њим с раширеним рукама.) Црну душу, да је опремим у пако;,

: У тело ћу нокте зарит и чупаћу о — једну — речцу — само — (пада). | Живо месо, комад ва комадом, па Ћу (Застор пада). Грабљивим тицама врљати га у вис,

Ж

ла ". НА кости нек глођу горека зверад; па кад,