Pozorište

СА

МШ. Тодор Павловић и његов положај у животу нашега народа, од дра Ј. Суботића. — 1Х. Критика, на дра Јов. Шера „Општу историју књижевности,“ превео Стојан Новаковић, од Ј. Живановића. Х. Изводи из завештаја, тројице оснивача стипендија, за ђаке Србе (Н. Димитријевића, П. Костића и Т. Романовића. ХЛ. Додатак: 1. Распис награда из Фонда Ј. Наке В. бент-Миклушкот. — 2. Именик чланова управе Српске Матице за годину 1872. И | 1878. — 3. Издања Српске Матице (са ценама). ж увашла је књига: „ЕМИЛО деветнаестога века“

| фравцуски од Алфонза Еекироса српски од М. | 50. Милићевића, редовног члана, српеког ученог | друштва, правог члана друштва руске словесности у Москви, уредника, „Школе.“ (Шрештампано из „Школе.“) У Београду у државној штампарији 1872. На вел. 9-ни, 2. д, МТ, 2. л., 217 стр. Стоји

ж У Загребу су изашли „бтах! р1зсћ ремаћајкј Књига ТУ. Песме Мавра Ветравића Чавчића, скупили др. В. Јагић, др. И. А. Казначић и др. ђ. Даничић, на свет издала југо-словенска академија, | знаности и уметности. Део И. ХЕ, 490 стр. Стоји | _ 2 ср.50 н. На основу овога критичког академичког издања може се сада оценити песништво М. Ветранића, па из од. појединих оцена може се после саставити св ика оцена старијег хрватског песништва. | · ж учено друштво српско у Београду одлучило | _ је набавити снимке српских умотвора из средњега, | _ века. Један део тих умотвора описао је %ф. Каниц | у свом делу „бехгрјеоз рахап вске Мопитаепфе,“ Почетак ове збирке изложен је сада У Москви у тамошњем музеју, ф у одељењу за хришћанске старине. Ова је збирка била послана за политехничку изложбу. Као што јављају „Московске вједомосћи“ у тој су збирци нацрти, што представљају грађевине и друге знаменитости манастира блатовештенског, па онда манастира у Вратевшници, манастира у Драчи и манастира У Жичи,

ж Одбору за издавање песама Петра Прерадовића у Загребу стигле су из Беча још две драме и одломци неких других песама. Обе су драме у рукопису потпуне, и то: „Краљевић Марко“, у два раздела: разговор и договор, слутњњ и пспуњење, и „Владимир и Косара“ у четири чина. Међу одломцима има почетак епоса: „Пустињак“. Тај се епос збива у Далмацији, на посе У некадањој. јој престоници Београду. -

НЕКРОЛОГ, ;

(+ Коста Хаџић.) Још се није залечила рана. коју је грозна судбина задала, сршеком народном позоришту кад му је оно лане одузела Пају Ма-. ринковића, једног од најваљанијих и најизвренијих чланова му, а већ га ево задеси нова, зла коб,

328

ум

па

која покоси у најбољој мушкој снази живота, Косту Хаџића, честитота члана српеке народне позоришне дружине у Руми 22. аугуста 0. т.

Коста Хацић родио се у српском Чанаду г. 1828. Од своје ране младости имао је велику вољу и наклонбет позоришту. Та воља, и жеља да послужи народу своме, нагони га, да оснује са још неколико младих родољубаца 3 Чанада позоришну дружину, која је после под управом Јована Кнежевића обилазила српске крајеве све дотле, ДОБ се није г. 1861 претопила у српеку народну 1080ришну дружину. Покојник је и од тога доба провео цело време свога живота У српској народној позоришној дружини, а није „се обазирао ни најмање на различите позиве, што ихје добијао више пута а са више страна. Као представљач мањих карактервих и комичних улога стекао је себи лепа, глава у позоришном свету, а колико је ваљао међу браћом својом као човек од добра срца и лепа српска поштења сведочи најбоље то, што су га свуда по целоме српству обично само „бабом“ звали. Након себе оставио је ојађену удовицу, с којом је 94 тодине срећно проживео, и две пеудомљене виротице, Ленку и Босиљку, које су већ као чланови народне позоришне дружине лем напредак показали у позоришној уметности, При опелу , на које се слегло по Руме, певала је позоришна друг жина, а у спомен покојнику говорио је 4. Хаџић, управитељ народног позоришта, зтодну беседу, која је јако дирнула све слушаоце. Нека је покојнику лака земља и вечити спомен међу нама!

КЊИЖЕВНИ ОГЛАС.

У трговини Стеве Ратковића у Новоме Саду; у главној књижарници српској у Београду, у књижари браће Јовановића у Панчечуи у академијској књижарници у дагребу може се добити:

ЗБОРНИК ПОЗОРИШНИХ ДЕЛА, |

ИЗДАЊЕ УПРАВЕ СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА у Новоме Саду.

Од тога зборника изашли су до сад ови комади: Т. Демон, повест и алегорија у три раздела, од дра Милана Јовановића. Цена 30 новчића. | ТТ. Школски надзорник, шаљива игра У једном | чину, од Косте ТриФковића. Цена 90) новчића. | 111. Шаран, шаљива игра у једном чину, од дра | Јована, Јовановића, („Змаја“). Цена 90 новчића. | ТУ. Честитам, шала у једном чину, од К. ТриФ- | ковића, и И ЕН Француско-пруски рат, шаљива игра у једном чину, од нетога. Цена 30 новчића. У. Краљева сеја, драма у четири чина, од дра | Милана Јовановића. Цена 50 новчића.

Издаје управа српског народног “позоришта, ·

Српска народна задружна шта

нпарија у овоме аду 1872.