Pozorište
"|
о = ~ У НОВОМЕ САДУ У УТОРАК 12. ДЕЦЕМБРА 1872. ===
ПОЗОРИШТЕ, <=
УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ,
= ТОДИВА 1 ПН ~ =“
ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА ПО ТАБАКА, — СТОЈИ ЗА нови сад 40, А НА СТРАНУ 60 нов. МЕбЕЧНО. — ЗА ОГЛАСЕ НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. и 30 за жиг ОВАКИ ПУТ,
МАКСИМ ЦРНОЈЕВИЋ,
Трагедија у 5 чинова, с певањем, написао др. Лаза Костић, музика од А. Максимовића.
(Наставак.)
за позорницу удесио А. Хаџић,
со „бај а
Вар мачем мислиш ошрпнути јад, Што божја рука мачем усече, И божја само милост однови2 Бевомучниче! Доле, доле мач!
Иво. Бесомучнив! Шта Ја бесомучник»
Јевросима (грлећи Максима.) Не бој ми се, не бој се Максиме! Не дрећи, сине, мајка ти је ту!
Иво (испусти мач.)
Шта2 Не бој се; не дрећи Макеиме!2
Је д Максим тог Је д збиља Максим то2 Бесомучницо, лажеш, то је лаж!
Јер лаж је црна, мој је Максим бео!
Јер лаж је гадна, мој је Максим леп!
Та лаж је то, та ти ви црна лаж!
Је л била лаж још мати истине 2
А јеси л истина, ово ти није син,
Већ лаж ви ти, а лаж ћу убити!
(Напада мачем на Јевросиму.)
Максим. Не бој се, мајко, Максим ти је ту! (Иви) Е лаж је дакле, није истина! Ја нисам Максим, нисам бабин син, Ја нисам Маквим, удри мене, де! Што дрвћешг Проби, сеци, ударај! Ја нисам Максим; удри мене, де!
Иво (опет баци мач,) Ох, Боже благи, да ди си ти благ Кад мене гониш тако жестоко 2 Ох, свемогући, да л ви свемогућ Кад не можеш повратити ми реч Што дадох Дужду! Ни то не можеш!
Ен
Тек једна реч, тек једна худа реч ! Та једна реч победила нас све:
И моју силу, силу дуждеву,
И лепу срећу мога Максима,
И тебе Бога свемогућега!
Па шта да ради емртан човве ту, Кад, бесмртниче, и ти малакшеш 2
Јевросима.
Шта рече, Иво Каква, тужан, рече Изреци је, изреци за Бога!
Јер страшнија је елутња сад
Нер сто страхота речи божије
Кад громом земљи страх навешћује! Изреци је, ох, чуј, изреци је!
Иво,
Најдешши јунак, рекох Дужду ја, Најлешши, рекох ја, у хиљади У хиљади сад нема ружнијег!
И нема лепшег цела Латинска Сад ружнијега нема читав свет!
Јевросима,
(х, хвала теби, хвала до Бога! Што мене речи таком утеши, Јер едутња моја беше етрашнија! Ох, хвала теби, тешитељу мој!
Иво.
дар мени хвала, несмисленицо 2 дар има душа слутње страшније, Нег ова што је црна истина 2 Срамота, море, мога имена,
Пред поновитим Дуждем поруга! Срамота српска, подемеј латинеки !
- “|