Pozorište
а = 7 – .. ____-- У НОВОМЕ САДУ У СУБОТУ 23. ДЕЦЕМБРА 1872. | пи П] ет, | Ба“ " Пета | | | УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ, | | ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА ПО ТАБАКА. — СТОЈИ ЗА НОВИ САД 40, А НА ОТРАНУ 60 нов. мковчно. |
|| __ ЗА ОГЛАСЕ НАНЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТИ 3 нов. и 30 ЗА жиг СВАКИ ПУТ, |
МАКСИМ ЦРНОЈЕВИЋ. Трагедија у 5 чинова, с певањем , написао др. Лаза Костић, за позорницу удесио А. Хаџић,
музика од А. Максимовића.
(Наставак.)
Максим. | Максим.
Ни мавнути се не ћу; али тек «| (клекне пред матер, пољуби је у скут, окрене се н Одговориш ли за ме пред Богом, | руком на мачу) | Што изневерих свога побрата | На мач, на крст, на мајкин благослов!
Кад не рекох већ за времена јот (Завеса пада,)
Не слутећи судбине домашај! | Одговориш ли на то, остаћу! |
Иво. |
Одговорим лир Одговорићу! | Што изневери побратима свог | Да родитеља не изневерим, | |
НЕ 1
ТРЕЋИ ЧИН. |
ПОЈАВА ПРВА, (Млеци. Ступиште у дуждевом двору; из побочне дво| ране чује се кади кад звекет посуђа и весели усклици.) | Максим (сан. | | И дође час, и дође суђен час | Да роди један век, ил прекине: | | |
Не издам среће свога племена
И вере српске глава вечита!
И одговор ћеш тај посветити На мачу мом свечаном заклетвом, Да не ћеш тајне рећи Милошу!
(Максим отискује од себе мач)
Оплела се судбина у клупче
; и а Јо љута гуја, чекајући плен!
и отискујеш ден 4 | (Гласови изнутра: „Ла бог живи младожењу лепог тонизим зар круну оалшину: | Максима!“ Свирка и вика)
(Клекне једним коленом) |
- | А невестао А шта Авђелија г Да поносито прегнем колено |
У вебу свом пред сином први пут>2 Понизно главу да ти приклоним "Осеђелу од бриге за тобом, Па да те молим, да те превлињем, Смилуј се, сине мој, завуни се!
(Максим окреће главу) Закуни се!
Отпочинак
И. сад по трећи пут —
Не познаје ме, не зна, не елути!
Милост јој беше тек у лицу мом!
Из чате моје, моју злдравицу,
Из мога срца моју пије крв!
(Гласови из нутра: „Да бог живи сјајну невесту Анђелију!“ Свирка и вика,)
Гле, како скочи, како прелети!
Напитав нуди вољном ручицом,
Напитак мени, своме Максиму,
Напитав чашом, устма, очима,
И душе своје бисер језером! | У језеру се топи побра мој, | | Очајно вале сече рукама, | Изнемог'о је, — виче у помоћ — |
(Јевросима улази.) М
Јевросима (свечано) | Закуни се! |
00