Pozorište
=
миље
62 мллл
Савета. Снуждена>2 дена 2
Милица. Да како! 0, ја то одмах познам, 4 могу ви и представити и због чега! да цело због Малчике! Ни је ди тако
Савета. Није! Већ канда ме нешто глава, боли!
Милица, Хм! Боли те глава, баш као мене јуче! Већ ми се разумемо, ми девојке! Нас, вадгод нам штогод није по вољи, одмах глава заболи!
Савета. Али, Милице —
Милица. ћути, ћути! Бадава ћеш «е изговарати! Ја судим по теби, а то је најбољи. начин, да и другога превудим. Видиш, и мене је јуче болела глава, то јест: чинила вам се, да ме боли, премда ти Боже знаш, да сам била здрава здравцата, изузимајући малога несташка, који је јако оболео.
Савета. Несташка 2
Милица. Да, овога овде! (Показује на срце). да што да кријем од тебе; Ниби ли ти моја најбоља другарица2 Понда у данашње време, драта моја, не треба тако што ни крити, јер ти мушки
дар ја изгледам снуж-
тако бу ти залупани, да и не примете, кад се вогод интеревира за њих.
Савета. Ја те ке разумем!
Милица. Добро ти мене разумеш! Ах, само да ме и он тако разуме!
Савета. 08! Ко тог
Милица. Боже мој, како би данас нееносна! Ко други него Штанцика! Да, драга (авета, ја га волим, искрено га водим, него он као да се слабо осврће на мене.
Савета (за себе) Сирота девојка!
Милица. И јуче није ни гледао на мене, цело се вече разговарао са Малчиком, То ме је јако снуждило !
Савета (засебе. А теЕ да зна да Малчиву проси !
- Милица. Али данас, данас вам се разведрила. Имам ли ја право, да се срдим на њега кадон и не зна да га ја волимо Или је зар то вачин
| да дозна моју љубав, да ћутим и уздишем 2
Не, — од сада друкчије !.. Баћу весела , « « Шадићу бе, титраћу се с њиме, То мушки воле, па сам сагурна, да ће ме заволети!
(Наставиће се.)
св да И
Неки Немац; који се дуже времена у Паризу
бавио, пишући о тамошњем поворишту упоре- |
ђује исто са немачким, па вели, како има врло мало немачких позорница, на којима се налази заједничке селадне игре, тако звани „ансанољ“ Ретко је наћи у немачких глумаца прави и течан конверзациони тон; много чешће, вели, налави се у њих девламација, неприродност и комедијашко понашање, А то долази по најпре отуда, што немачки глумац само на то мисли, вако да се он прослави, и што се немачка публика још једнако лакше даје занети шупљим патосом, него ли провтом и природном игром, А други узрок тим незгодама су поглавито немачки редитељи, То ву понајвише стари глумци, који су по шаблони извеџбани, у којих има научног образовања, али који поред свега тога, што ев тиче друштвене углађености, не могу се надметати са Французима, Чисто би рекао човек, кад да је немачким редитељима цео живот и понашање отменог свега по све непознат, Да наведемо само нешто примера ради. Тако је на немачким позорницама још једнако обичај, да се,
НОТА 1 · О ЊА___-__-________-__-
РАЗЛИКА ПЗМЕЂУ ФРАНЦУСКЕ И НЕМАЧКЕ ПОЗОРНИЦЕ,
ако и најмршавија особа улази на позорницу, свагда оба крила од врата разјапе; а у којој је вући то обичај, и је ли то могуће, када знамо да је друго крило од врата горе и доле закваченог Резе на врљтима нема, него изгледа, као да неке невидљиве чаробне руке отварају врата тлумцу када улази, Шта више, на добро уређеним веливим позорницама, постоји још и та грдна глупост, да иза врата стоје понамештано особе, које дугачким гвозденим шипкама врата отварају, као да глумци не смеју сами отворити врата, као и сваки други поштен човек кад у“ дази у собу.
Пето тако нема вмивла, кад се на свакој 606ној декорацији и са деве и с десне стране налазе прозори а тави до њих побочна врата, Нико не помишља, да кућа тако назидана, не би могла елужити на част архитекту, јер таква би кућа с поља морала имати сијасет зачеољица, кутова и изпупчина, што би врло ружно изгледало,
Глумци на немачкој позорници још непрестано мећу столице пред шаптаоницу, ретко
= И