Pozorište

ЗАСЕДА

107 ~~~

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(Избирачица) приказивана је 22. Фебруара о. г. Што чешће гледамо овај комад нашег вредног и даровитог К. Трифковића, све се већма уверавамо, да би могао бити један од украса наше реперторије, само кад би се удесиле неке допуне у појавама и неки мали исправци у карактеристици, наиме у „избирачице“, а можда и у бавете. Успеху овакога комада много доприноси и глумљење, особито жива складност, добар ансанбл. Рекли [бисмо, да се овом последњем захтеву боље одговорило, него до сада. Што се тиче појединих сила, спомињемо пре свега, приказивачицу насловне улоге, Л. Маринковићеву, која је врло добро схватила и приказала размажено детем преудварану лепотипу. — Л. Хаџићева (Савета) задобила, је одмах испрва публику уметнутом песмом, а није ни допнијом игром покварила угодног утиска; само је молимо, да други пут при последњем разговору са Бранком оно „несретниче!“ не избаци баш тако немилостиво, као што „је сад учинила. — Питомипца М. Стевановићеву као да још хвата жижа, (грозница од жижака), што као да јој стеже и грло и сваки покрет, те још не можемо товорити о каквој перспективи у њену уметничку будућност. док је не прође жижа. — Од мушких приказивача, имао је прилику према природи улоге само Рашић (Тошица). да развије своју комику: а тому је сад у толико пре пошло за руком. што је мало зауздао свој нагон засмејавања. Препоручујемо му, да се тога држи! ·—.

ПОЗОРИШТЕ.

% (Народно позориште"у Загребу.) 20. Фебруара о. г. при кавиван је у дагребу нов комад „Слика госпође Жанете“, од Велимира ђорђевића. () том новом комаду пишу, И.Н.“ овако: „Добро је учинио господин Ђорђевић. да је свој комад нарочито назвао: „таљивом“ игром»; јер кад: би се „Слика, госпође Жанете“ пресуђивала са становишта и према зна-

"чају веселе игре, неби могла поднети критике. Ми Ћемо

међу тим поћи још корак даље од госп. Ђорђевића, те „Слику говпође. Жанете“ назватинечим. што јако наноси на лакрдију; нужно је то пре свега истакнути, да нам суд о „Слипи тоспође Жанете“ буде што правичнији. Без сумње је у „Слици госпође Жанете“ особита врлина, основ игре. Ко у ошште не зна, шта је лођика чина. нити узима строго правила драматичних, за њће „Слика госпође Жанете“ и онаква каква је, бити веома, добра весела игра. Збиља је т. Ђорђевић у инсценирању и драматичној техници тако вешт, да му се управо морамо чудити. Кад га не бисмо познавали, гледајући ову његову шаљиву игру помислили бисмо, да је већ особито рутиниран. оседео драматург. Да је тако тачан у мотивовању радње, као што је сретне руке у стварању призора, г. Ђорђевић успевао би ванредно. Премда је комад прилично лоше представљен, његова техничка вредност Иипак је местимице, а нарочито у другом чину, изазвала одобравање опћинства. Колико ми познајемо г. ђорђевића, потпуном успеху биће код њега највећа запрека, што

одвећ брзо ради. Није то лак Посао написати добру веселу игру, особито код нас, где је избор мотива веома, мален, где нам је сељаштво још примитивно, грађанство полутански изображено, да и неговоримо о невољи друтих разреда, где друштвени животније у велико развијен, где је и интрига врло мајушна. (Обим тога ми смо се навили на Француску Бомедију, која као у опште читава забавна књижевност Француска, не изводи слике и прилике из унутарности душевнога живота, као што то чини енглеска и немачка, него ствара пуке последице спољашњих утицаја и случајних околности, па ипак ми Француским правцем већ стога не можемо поћи, што немамо већега варошкога и салонскога живота. Па и боље је да идемо стазом Енглеза и Немаца, да прпимо из богате душевности свога народа; јер ћемо самотим начином обрађујући наше књижевно поље спојити забавно с поучним и корисним. да то да како није доста само даровитост и духовитост; за то се иште дубоке проницаве науке, потпуне озбилности и досљедне узтрајности. Не пође ли нам одмах за руком, не треба за то дагубимо воље. Рим, рекоше већ стари, није у један дан саграђен. бамо слаби духови могу се задовољити с половичним успехом, велики и узвишени теже без умора за узором и савршенством. И управо с тога, јер смо ради, да наши даровити млади

књижевници не застану на по пута, уздамо се, да нам

они не ће замерити, што о њиховим делима може бити строго судимо. Имајући без броја сјајних дарова, била би управо грехота, кад бисмо пустили. да нам закржљаве у свакидашњости. Не желимо доиста ништа живље. него да сваки пут, кад нам се од сада још деси прилика да говоримо о новостима на нашем позоришту, будемо имали право, што мање критизовати, а што више хвалити.“

МУЗИКА.

» (Драгомир Кранчевић.) Наш млади уметник примљен је за члана свирачког збора у мађарском народном позоришту. Ових дана свирао је у рихтеровом концерту у Пешти споров други концерат за виолину у пратњи целога свирачкот збора. У првом делу тога концерта виолина, има веома мало да ради, али у другомделу (ада го), тде се мелодија чисто топи од мекоће, показао је Кранчевић, даје уметник на виолини. Његова пуна осећаја, лепа и чиста свирка занела је све по избор публику. У трећем делу тога концерта имала је публика доста прилике, да се још диви и његовој бравури на виолини.

СИТНИЦЕ.

% (Двобој међу девојкама.) По свима новинама разнови се глас, да су се у Загребу две девојке у двобоју огледале за неког господичића, у кога су обе билезаљубљене. Били су се ножевима, али ни једна од њих не оста на месту мртва, него је једна добила две ране под левим ребром, а друга опет шет испод врата иу лице. Још се не зна којој се приволео између њих двеју сретни љубавник !

Издаје управа српског народног позоришта.