Pozorište

О о

лети небу под облаке, 0Х, како је сретан сваки просијав, који може да бира по срцу своме! Па, ја да сам сиромашнија и од просијака > Не, не, ја те се Златко не могу одрећи! Ми смо једно за друго створени! Волим и умрети него да те прегорим !

ПОЈАВА ЧЕТВРТА,

Наста (улазибрзој И пређашња. Наста (курајиво,) Госпођице, госпођице ! Милица. Шта је»

Наста. Тек што није дошао! Милица. Ко тог

Наста Господин Златко ! Милица (весело) длатво !

Наста. Та да! Јао мени сиротици, шта сад да радим» Госпођа ваша мати рече ми, да ће ме одмах отерати из службе, ако пустим 9 латка у кућу, амени вас је обоје тако жао, да не могу казати господину длатку да вас није дома.

Милица (журно) То и не треба да чивиш! Ја ве морам са Златком разговарати. (Окида с руке гривну и даје јој) во узми за сада за спомен ово и пази да нас у нашем разговору нико не

узнемири, Ако ти је до среће живота мога стало, то пази да наб нико не затече.

Наста. Ако се то, госнођице, ваше среће тиче, то ћу назити као на живе очи у глави, Чим се помоли непријатељ, одмах ћу вам јавити. Од како бу мог ђуку у војнике узели, од то доба знам и ја шта је несретна љубав, Ни бригевас није: удесиће већ Наста ташке! (Одлази)

ЕН (- —

ЗОНЕ СР ако Ир–Е

поима нек Кај каљени-

(Сршетак.)

Ми ћемо сада још коју реч да кажемо о томе, како би ваљадо приказати Дону Дијану. Међу евима задатцима приказивачке уметности, један је од најтежих и најзанимљивијих приказивање Доне Дијане. Појава, владање, кретање мора да нам покажу одмах на први поглед даровиту женеку из највиших аристократских Еругова, Овим тога мора нам приказивачица Донке Дијане обележити као што'греба све најнежније прелаве од поноситости до понижења, а 34 то јој треба и фина понашања и да зна дубоко осећати, јер пначе не ћемо моћи разумети, како се може преломити такав характер.

Дона Дијана може се приказати на два начина, од којих свави има своју уметничку вредност, Први је начин, да нам се Дијана покаже у опште као жена, У том случају ваља свака драматична уметница да пази, да нам прикаже умну и разумну женењу, која се налази у некој заблуди, па се од те заблуде мало по мало лечи, Тим начином излази Дона Дијана као жена пуна духа, која своју заблуду држи за праву истину. Али у течају целе радње уништује се та њена заблуда корак по корак сре дотле, довле не увиди, да је била на кривоме путу. То је са свим природан развитак преврата, који се збива у души дијаниној, и коме она мора да

подлегне, и ако му бе у почетку опирала свом вилом својом,

Други је начин, да нам приказивачица изнесе у Дони Дијани и Шпањољеу. У том елучају нелечи ве вамо жена, од своје заблуде, него се још и стравна Шпањолка приморава, да увиди своју заблуду па да се поништи, Свака глумица, која хоће Дону Дијану даприкаже натај начин, мора да уме бити поносна, охола и пуна жара, даби

нав сваки час опомињала на своје јужно поре-

елд, % то се не да силом извести. Овим тота ваља још да се уме кретати племенито; и да јој поглед и глас може страстан бити. Глумица, која, нема тих овобина, боље чини да Дону Дијану не прикаже као Шпањолку, него само као жену. И први начин, само ако се употреби и изведе као што треба, не ће никад промашити евога задатка, Али зео наб приказивачица може својим особинама тако занети, да морамо помислити, да пред нама гледамо у Дони Дијани не само жену већ и Шпањолку, то ће постићи највећу славу у приказивачкој уметности. Нарочито ће имати великога успеха последњи чин, у ком Дијана поништена признаје евоју заблуду. То ће нав готово као у каквој трагедији дирнути и

протреети. (По Речеру.)

01)

~

=

љиљани. < с слане