Pozorište

а

ГВОЗДЕНА ОБРАЗИНА.

Мислимо, да ће наше читаоце занимати, ако

дознају, ко управо беше та гвоздена образина, |

Многи су се писци и читаоци до сад занимали итрудили да дознају, ко беше тај тајанствени човек са гвозденом образином, који евој мрачни век проведе по различитим Француским тамницама у другој половици владавине Људевита, ХТУ,

Шта ве знало о њему»

Сен-Мар најпоузданији тамничар свемоћног љубимца и ратног министра Лувоа, чувао је у равличитим државним тамницама, у којима он заповедаше, тајанственог вужња, који се увек јављао ва једном образином на лицу, који се ни в ким није смео разговарати, и чије се име брижљиво затајивало. Исти је умрђо године 1703,

Тај је сужањ живо занимао машту својих бувременика, по што ву холандске новине тај догађај обелоданиле већ године 1687. Али на скдро даваше мало важности тој образини, доЕ истом године 1745. Волтер поче нагађати, да је тај тајанствени сужањ врло блиска овоба Људевиту ХТУ, Од тога чава поче машта себи стватати различите назоре без икатвог основа, Час беше то гроф Вермандоа, ванбрачни син Људевита ХТУ, чав прави брат истог владаоца, час опет близанац са Људевитом ХЛУ, кога ву зато уклонили, да не би имао Права потраживати престо, час опет вбачени министар Финансије Фуке, час опет херцог од Манмута, брат Јакова Тђ који беше заиста посечен у Лондону године 1685, час Маћоли министар херцега од Мантове

што је сплеткашио против Француске, Ово по-_ вледње мишљење бранио је још пре неколико го-

дина Топен, иначе изврстан књижевник,

Једва једаред пође за руком Француском ђенералном штапском официру Т. Јунгу, “) са евојим брижљивим истраживањем по различитим архивама, особито у архиви војног министра, да изнесе на видело истину о тој тајанственој особи. Није његова кривица, што истина није тако романтична, као назори и мишљења његових предходника,

Понајпре је „Гвоздена Обравина“ била самоу машти доцнијих књижевника, Образина, коју је тај небретник нобио кад је ишао у цреву, или

») Ба убгтнб зиг 1е Маздпе де КЕег Фаргев јев доситенба 1пбана, раг ТА; Јило, осег Фебаб твајог: Ра. Н. Воп 1873. !

| | | |

"кад је к њему какав странац долазио, била је

од прне кадифе, Али то не беше ништа изванредно у добу дворских сплетака, различитих завера и интрига.

Јунг напомиње множину других случајева, где ву сужњи живот бвој-у највећој тајности проводили. Шта више и при самом премештању у други затвор имали су исто тако образину на лиду да их свет не позна, Тиме већ нестаје добар део тајанствене дражи. Дакле није требало учинити какво изванредно дело, нити је требало бити изванредна каква овоба, па да се њом тако брижно и тајанствено поступа,

Да се дозна ко беше управо гвоздена обравина, ту је ударио правим путем само Јунг, Онај је сужањ био под надзором Сен-Мара, који беше једно за другим гувернер од Пињерола, Евсила, од острва св, Маргарите и од Бастиљесвију тадањих државних тамница, По што је повесницу сваког вужња тачно сазнао, наравно да је морад наићи и на сужња ба гвозденом образи-

"ном, и да га јеморао од других оделити. Он је

ишао јопе и даље, да докаже и означи кад је тај непознати вужањ дошао у Пињерод, шта се в њиме збило пре тога, и какав је узрок његовом тешком затвору.

Наравно, да је то бло тежак и мучан задатак, Али преврбући хиљаде и хиљаде пнемених докумената и дописа између Лувса и између његових повереника и тамничара, дошао је пивац до повољног резултата и решио је ствар скоро у потпуној истинитости,

Овде није места, да пратимо стопу по стопу Јунга на његовом дугом и мучном путу. Ми ћемо се задовољити да у кратко изнесемо Пева његова истраживања,

Деенотеки начин враљевања за време владе владе Ришељеа, Мазарена а и самог Људевита ХЛТУ, вао и непријатељско држање према Хугенотама, више је пута проузроковало незадовољетва међу већим и мањим племићима Француским, а то се видело из многобројних оних устанака, где се дизао народ против силеџија деспотизма, а на послетку јоши у побуни Фронде, Али увидивши да им је отпор слаб, лате се ужаснијег али лакшег оружја, латише ве отрова, Велика се завера селопи за време повледњих 60 година 17 века, која ништа мање не захтеваше, него емрт сви-