Pozorište
- 109
- Мо о мр“
падљ~ У НОВОМЕ 0 У УТОРАК 20. МАРТА 1873, ~~~
ит =>
УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ.
ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА ПО ТАБАКА. — Стози ЗА нови сад 40, А НА ОТРАНУ 60 нов. МЕСЕЧИО.— ЗА ОГЛАСЕ НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. и 30 ЗА ЖИГ СВАКИ ПУТ.
ЉУБАВ НИЈЕ ШАЛА,
Шаљива игра у ! радњи, по туђој мисли од А. Хаџића. (Наставак.)
ПОЈАВА ДВАНЛЕСТА, Златко (сам, разиишља,)
_ Златко, Ваља да још нисмо јели бунике ла заједно умремо! — рече Роква, Право има! Та девојка као да није тако глупа као што сечини! Ох, Милице, од ове просте праље моглаби се и ти научити памети! 0х, Боже! Ала је овде затушно касу ЕЗЕВОЈ гробници ! (Погледа на сахат.) Шта то видим, уречено време прође, а Милице нема. Хвала Богу, сигурно ве опаметила! (Оде прозору) 0Х, како ја дивна природа, како се све смеши и весели, Да си ми здраво лепи свете, Златко ти се опет враћа! (Узима шешир и хоћеда иде.)
ПРОТА ВУД УРИНА ЕУОЕНА. Милица и пређашњи.
Милица (додази копреном на лицу.) Евоме драгане!
Златко (упаши се,) А, јао! Ево је! Сад ми је крај! (На глас.) Ала је то лепо, страшно лепо, што ви дошла! Ја вам већ мислио —
Милица (упадне ну у реч.) Да вам ја на друге мисли дошла 2 Боже ме сачувај! Само нас још смрт може ваставити! Јели тако, мој милидлатко!
Златко, На сваки начин!
Милица. Цео живот, цео свет, санае је само, ванак клет! — Је ли драгане2
Златко, То је све истина, али би ипак добро било, да се још мало промислимо, пре него што почнемо вечни ванак боравити,
Милица. Ја немам ни на што више да мислим !
Златко, Али ипак! Помисли само шта ће да ради твоја вирота мати без тебе»
Милица. Ја немам матере! Да је она права мати, не би могла срећу своје јединице ногама газити !
'
Златко. Па помисли само, шта ће свет рећи! Свет је јако рђав!
Милица. Шта се нас тиче свет, кад већ нисмо више на њему!
Златко. Та да, то је истина! (За себе.) Триста му мука, та баш не попушта! Дед сад по-
"мози Малетићу, Суботићу, и ви други саборски
говорници! (Гласној Ал видиш ли, душо - Милице, кад ствар мало боље погледамо, онда излази, да ова наша јуначка намера није ништа друго, него слабост, кукавштина, која никако не приличи тако јаким душама, као што су наше!
Милица. Шта, то чујем Зар тако говори човеб, који је још пре једнога сахата готов био за моју срећу и свој живот жртвовати!
Златко (наставља и не слушајући.) Већ је Хамлет рекао; да је веће јунаштво све муке овога света мучити, него им крај учинити узимајући себи живот кукавички. Јаков је седам година служио 38 своју Рахилу, а није им пало на памет да се убијају, То је било јунаштво! То је била победа над собом самим! Па за што не бисмом ми јуначки претрпели сву беду и невољу која нам прети» За што да одмах клонемо духом онде, где је врлина у беди истрајати»г На муци се познају јунаци, драга моја Милице! да то ти и опет велим трпен, спасен. (За себе АЕОИ ОВО не помогне онда збогом памети!
Милица (аадно Је ли то све, што ми имадосте рећи 2 :
Златко. Све! (За себе.) Та говорио бих ја теби до зоре, бамо да знам, да ће то што помоћи!
Милица. Е, онда ми збогом остајте! (Хоће да одлази)