Pozorište

МЕ Еј

нови глумца, чета и малога створи што честито и велико, За

то и представља у „Медеји“ посланика амФиктионског Левинеки, јер треба нешто етворити, Код нас је те зло завладало е тога, што се увек уговор правио по етрукама; али то ву сада иекусни управитељи и интендантуре забациле, те уговор глави, био глумац ко му драго, овако: „Г. Њ,Н, обвезује се, да ће представљати сваку улогу, која му се од управе одреди. «И рако је у интересу саме управе, да глумце забавља по вреноћи, Управа ће своје свиле познавати; и 0нако их употребити, како ће за отшшти успех комада најбоље бити, А и најмања улога не срамоти ни највећега уметника: та то му је задатак, томе се посветио, Хвала садашњој управи у Загребу. штојеједном на пут стала простачким екстемпорацијама, ——_са- с

Ава

ОРНСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(„Низ бисера.“) У недељу 9. децембра даван је „Низ бисера“ на нашој позорници. Представа је ова већ и с тога јако занимљива била, што је управа готово све млађе силе своје пустила да, бију љути бојак, да би им тако дала прилике, да покажу, да ли може „на њима останути царство.“ И те млађе силе показаше, да су момци од могдана и да умеју и на страшноме месту (а ком почетнику није позорница страшно место!) јуначки постојати. Између свију њих највише је испредњачио Лукић, који је Јована, особито у првом делу, у главним пртама верно обележио. Још даније говорио исувише патетично и тамо, где томе није било место, то би му посао око пртања карактера, јовановог, много боље пошао био за руком. Нека му је увек на уму само то, да није све једно осећати нешто, па томи речима казивати и говорити патетично. Право осећање никад није кадар заменити патетичан говор. Г. Ленка Хапићева била је од почетка до краја добра слика безазлене собарице Јелке, која верује, да има на свету „ђавола.“ И песме је добро отпевала. Добриновић, црнад, много обећава. Већ се сада слободно креће на позорници, па само док му, што но реч, пукне међ очима, то ће наша позорница стећи у њему честита и ваљана комичара. Марковић (спахија), Пешић (Борн), Петровић (наредник) и Божовић (војник) били су сигурни у својим малим улогама, што не можемо рећи и о Соколовићу, који се као војник мало заплео, а то сигурно с тога, што још није свикао војничку субординацију. Од старијих чланова одликовала се особито Сајевићка (Ана) вештом игром својом, за тим г. Ј. Поповићева (Марта) и г. Не-

али задаћа Је тлумчева, | да из ни- |

које ву већу нас прелавиле сваку границу и ди-

"рале: у поједине особе, а то је имало злих по-

следица, које ву се у посећивању позоришта живо осећале, јер нико не даје себе“ вређали | пред

мноштвом света, Екстемпорација има своју вред-

ноет само онда) кад се на позорници догоди нека непредвиђена неприлика, која би оборила читав призор или и целупредетаву, кад не би тлумац хитрином свота духа, оштроумном којом досетком опет све џоправио и у пређашњи ред довео, Такве се екстемпоризације и награђују; али у напред промишљена простота или увреда, избачена без свакога повода) мора се што стро= жије забранити, и у случају непослушности што строжије казнити, Оволико за сада,а ако Бог да исрећајуначка, тоћу гледати да се опет јавим, | Петар Брани, глумал.

дељковић (Карло.) Облигатан табло уз још облигатнију бенгалску ватру изазвао је живо допадање у публике, која је на крају изазивањем одликовала носиоце главних улога, Ј. Сајевићку и Лукића. = а.

ПОЗОРИШТЕ.

% (Морално позориште.) У Паризу је саставила нека госпођица Савори друштво, коме је задатак, да уреди позориште на основима моралним. Утемељителица тога друштва била је пре тога глумица у „Сотефе Тгапсалзе“ па је имала доста прилике уверити се практачно, да би управо у Паризу требало таквог завода, каквог је основала. Друштво ће то по свој прилици постићи своју племениту цел. У поворишту његовом не ће се приказивати само тендециозно морални комади, већ у опште сва позоришна дела, која дају забаве а не деморалишу.

Сила Њу И, ЈАКА

% (Људи, што једу људе.) Пре неколико година донео је неки научни лист енглески глас, да већ нема људи, што друге људе једу. Овај глас учинио се многима, неистинит, али је мучно било приговарати. бад су израчунали путници, који су путовали по Африци, Америци и Аустралији, да на целом свету има до четири милиона, људи, који људе једу. У Африци има их међу народом Бата 200.000, у делти Нигри 10.000, међу народом Фау 80.000, међу народом Бафутас 10.000, у народу Нијам Нијам 500.000, међу Миранимаи Месајама 2000, за тиму јужној Америци 1000, а у Аустрилији до 2500.000.

Издаје управа српског народног позоришта.