Pozorište

— Госнодине! викнух ја, јесмо ди ми једноправни са другим грађанима! Ви нам то морате

допустити, јер иначе идем самом цару у Беч, | па ћу видити, има ли у овој земљи правде! Ми,

који смо проливали крв за круну и престо нашег светлог цара, ми, који смо бранили најеве-

тија права наша, за цело ћемо имати призрења |

при решењу наше молбе, којом и нисам требао на вас се обраћати! Толмач му није смео све оно казати, што сам

ја говорио. Када гроф виде да се ја љутим, у · беше једна од најбољих улога. На представи био

_ је и сам Дерфл, који је по свршетку комада

један мах окрену се на левој пети, и оде из дворане, „Како ви смете гувернеру таково што говоритид“ — запита ме капетан (наш толмач) који је

такође Србин био; врећа ваша, што сам ја с вама

једне крви, иначе бисте зло могли проћи,“

— Говподине, за што да му не кажем, кад |

имам право! Ја сам владику Хранислава у ње-

говом двору у Н. Саду пред целом конзистори- | јом за гушу ухватио само за то, што ми није | · васлужујете концевију. Ево вам моје тврде речи,

тео право да суди; ја сам се са самим царем почео евађати због правде, па како не бих рекао њему оно; што је истина, За што нам неда кон-

цевије, да можемо наставити започети рад» Ја сам, мој господине, био цар, краљ, гроф, барон, | турчин, шваба, провијак, и шта још нисам био, | · представљати, Ја пошљем Кнежевића, у Кикинду

па сам научио истину у очи говорити! „Шта! ви сте били пар!2 Ви!запита ме капетан,“

— Да, да!

Кад сам ве у Бечеј вратио запита ме Кнежевић шта сам свршио у Темишвару; ја му еве испричам, и још додам, да ја позориште не ћу оставити, ма ме главе етало,

Док смо се ми световали шта ћемо радити, чујемо да се еклопило у Чанади неко позоришно друштво, које је почело у Кикинди представљати под управом Немца Буша. Одмах одправим Кнежевића тамо, да види какво је тодруштво. Кнежевић, како је тамо стигао, одмах је представљао „Кир Јању,“ на ошште задовољство, јер то му

позвао Кнежевића на вечеру, па између осталога запита га како се зове,

Ја сам Јоца Кнежевић из Бечеја,

А јесте ли ви онај, што сте са Лазаром Миросављевићем поднели иштанцију за концесију»

„Ја сам,“ одговори Кнежевић,

„Тек сад видим, да сте честит човек, и да

да ће те је скорим добити,“

Кнежевић се одмах врати у Бечеј, и ми ве почнемо договарати, како ће мо истиснути Швабу директора из седла, те Србина наместити за управитеља, У то нам дође концесија да смемо

да истисне Швабу, и то му сретно пође за ру-

| ком. Одмах за тим преузе Кнежевић управу над

„Ви ете били цар!“ Е, е, то је лепо, то сте ви | | од два направисмо једно друштво. 23, нов, 1860.

знатан човек, ал сад гледајте ипак да ве одавде

вас овле затече, онда вам не стојим ни за што добар, Ја му ве лепо захвалим, и одем кући и без концесије.

друштвом, а томе ве друштву придружимо и ми, те

чиетите, јер ће се одмах гроф вратити, па ако дођемоу Н, Садиту прибавимо још неколико нових

чланова, Из овога друштва постало је касније т.-1861. данашње „Српско Народно Позориште,“ У Новоме Саду. Лазар Миросављевић, Лала,

Баната

ОРПСКд НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(„Ја вас љубим,“ „ћушка по што по то.“) Наша вредна управа опет нас је изненадила позоришном новином, шаљивом игром у 1. чину: „Ја вас љубим,“ која је приказана 6. марта. Основна мисао томе делцу састоји се у томе, — што канда нико и не пориче — да се љубав не

може задобити систематски, него да то зависи од накло- |

ности срца. Може се, истина, покушати, да сепо каквом систему љубав побуди, али ће успех остати сумњив, докле год би тему срце у помоћ не прискочи, — јер поуздан систем за предобијање љубави ваља тек да се пронађе (!). Ту изјаву, што смо је при свршетку чули из уста депе младе удовице Салбризове, примамо дакле на

узе

веру без сваког истраживања. Што се тиче саме представе овог забавног комада, сви приказивачи редом, Л. Сајевић (Дарсе), Лукић (Парнеј), Моран (Марковић), Л. Маринковићева (Павлина), а особито г. Ј. Сајевићка (Салбризова) заслужују признања.

Пре тога добисмо мало грубљу храну у познатој шаљивој игри: „ћушка по што по то.“ Смејасмо се слатко, птимејеонапостигла своју цел. И овај комад представљан је живо

| и одушевљено, Између првога и другога комада певаше г. Љ. | Ворићева иг. А. Сајевић „Дуст“ из опере „Боасиске вешти-

це;“ они пожњеше бурно одобравање. Као што се из наведеног види, можемо слободно рећи. д ово вече нисмо изгубили. 2 Издаје управа српског народног позоришта.