Pozorište

мачно бих их се нашло, који би покушали сре- |

ћу и са глумовањем; и тад би и код нас позо-

ришне представе почеле биле не тек са Вујићем |

1818, него са добрих. 10—15 година раније, Отуда би пак велике користи било не само у том, што се тада низ позоришних представа не би можда ни у нав све до наших дана прекидао, као што ве ни код других народа прекидао није; те бисмо тако много пре могли доћи и до сталног народног позоришта, него што смо овако дошли; него још више и поглавито у том: што би глумачки сталеж рекрутован био из

2 ЈА

Е 3 151

крила народне интелигенције те би снажно могао утицати и на сувремену књижевност, у ком би случају развитак | и вамога народног језика за којудесетину година ускорен био, У место, што се сад ми бочимо са нашим „рутинистама,“ које | нисмо из школа добили, да им нешто мало гра| матичног знања накнадно улијемо: могли емо, да, је било среће, миоднаших глумаца још пре тридесет година учити и научити, како се врпски лепо, чисто и добро говори! Ето шта смо могли имати од те презрене „комедије!“ (Наставиће се.)

ОРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(„Виљем Тел“) од Ф. Шилера, приказан је по други |

пут 25. марта — на благовести. И ако овај комад носи име једног јунака свог, ипак

није радња у том јунаку концентрована, него је тако |

рећи подједнако раздељена. Међу тим Тел долази у свима главним појавама, те се тим ипак у радњи издиже више од осталих својих сараденика. Он је темељ и кров, а сви остали су видови од зграде, па за то смо и очекивали данас лепу забаву у позоришту, што смо знали, да је морамо тражити код свију а не само код појединаца.

Цео је комад добро приказан: код свију смо глумаца видили добру вољу, а код бољих и вештине.

На првом месту морамо споменути Ружића — Тела, јер је заиста задатак свој вештачки расудио и извео у целини, а особито у појединим призорима. На име је добро извео сцену, где се ломи и бори са собом кад га Геслер гони да стреља јабуку са синовље главе. То за глум-

ца најтеже место пошло му је овог вечера најбоље за |

руком; наравно да при томе ни остала места није занема-

рио: вештина и уметност јављала се свуда. Само у сцени, ·

где пита за Киснахт, није нам изашао тако, да смо одмах могли приметити на што смера, али све понашање

његово и пре и после тога учинило је, да се и та мала

хладноћа једва могла осетити.

За њим морамо одмах по вештини споменути г. Лукића у улози Атингхаузена. Њега је још први пут утој

улози критика похвалила, на име онде, где говори о ви- |

зијама. Тај је призор заиста лепо и добро извео, а остала је места г. Лукић исто тако добро приказао. Једну ману ималисмо на њему овог вечера, а то је, да је су-

више тихо говорио, те се на гдекојим местима слабо,а

гдекоји пут скоро ништа није ни чуло шта говори. Атинг-

хаузен је, истина, старац на умору, са свим изнемогао, па |

му је и глас слаб, али глумал, баш у тазим приликама мора имати своје слушаоце, а не само гледаоце на уму. Та слабост могла се и другим начином довољно обележити, без штете слушалаца.

Т. дорић — Геслер — је на против као и обично при | добром гласу био, те и охолост Геслерову тим мало и | потенцирао. Геслер је строг, обестан и гвоздени намесник | али није — бесан, укочен и лармаџија. Изузевши те не| достатке, г. Зорић добро је иначе извео улогу Геслерову.

Мелхтал г. Сајевића био би свугде изврстан, да г. бајевић није био на неким местима одвише жив. У призору са Фирштом и Штауфахером, где чује за несрећу евога ода, био је врло добар, као и у осталим главним ме| стима улоге своје. | Г. Марковићу и Пешићу пребацила је прва критика, | да су стихове кидали на крају. Овог вечера нису чинили | то на крају, већ у средини стиха, што је још много непријатније. Чини нам се. да је узрок тим заиста непријатним појавима на позорници незнање улога,

Г. Недељковић је вечерас био много бољи него обично.

Гђа Ружаћка као и госпођа Сајевићка биле су у својим маленим улогама изврене. А и сви остали приказивачи су добро свој део извршили, тако. да смо у главноме са свима били задововољни.

И чамац се добро борио с таласима, те је тако учинио своју дужност, и ако није хтео поред свег бурног пљескања по други пут да се покаже жељним гледаоцима или управо пљескачима.

Сад би смо имали још нешто да приметимо публици ' вамој, ито не оно), што је била у позоришту већ баш оној што нијебила. Кад позориште чини све могуће, да нам овако комађе тако лепо изведе, ондеје заслужило и однаше стране већу пажњу. Срамота је за Нови Сад, да секаже, да је и на представи „Тела,“ била дворана скоро празна. Знамо да су рђава времена, али да се ипак може много учинити само ако се хоће сведочи нам купљење прилога на | позориште. Кад позориште ради, наградимо му рад по' сетом — наградом, што и нама хасни. То је много племенитије, лешше и достојније Новога Сада, него добровољно прилагање после нехатости. Зар се ово позориште не зове „Српско народно позориште“ у Новоме Саду изар св новосађани не диче, не поносе тиме2 Н.

Издаје управа српског народног позоришта.