Pozorište
158
који је то народни језик; Доситеј нам је пока-
зао да треба народним језиком Ењиге " писати, |
Вук пак показао нам је, како | трера да пишемо“ (Срб. Лет, 1846, 1. 121). ;
Овде није место, да парни Вина заслуге за народ. Оне су сад већ опште познате и припознате. Овде ћу само да одам хвалу и дивљење његовом моралном јунаштву и постојан-
ству, е којим се у борбу упустио са оноликим |
силним, моћним, а уз то до Фанатизма огорченим и заслепљеним противницима, па јету борбу све до краја и издржао, доб није — победио, Колико се тод поносим Вуком за еве оно, што нам је скупио и написао; још више се поносим њиме, што нам даде пример, како се војује за идеју. Дуго време вам самцит, без имена, без имања, без одлична положаја у свету, стрпељиво и мирно је одбијао Вук све стреле подсмеја; прогонства, мржње, опадања и потварања; само са оружјем истине у руци, ава надом победе у грудима војевао је Вук пуних педесет година за своју идеју; не клонувши ни за тре-
нутак духом и кад је легао у гроб, :летао је е |
мирном савешћу, да“ се није узалуд трудио и мучио; да ву његова начела већ евуда у народ продрла, и да је још за живота нашао, ко ће
његово трудно Хол наставити и ИН Слава |
његовом спомену ! Стратимировић је постао митрополитом 1790.
Њега је темишварски сабор изабрао, као најмла- | ђега од свију владика. Тада му беше истом 34
| године, Народ се надао добром од тог избора; · мивлило све, да ће човек млад с већом енергијом предузети реформе, од 7 се народ своме на= претку надао.
Али се те лепе наде не испунише, Нити би
што од семинарије, нити од главних народних |
школа у епархијама, Има их, који га правдају тиме, што му је у почетку деликатан положај био према владикама, који сви беху од њега чином и годинама старији. Могло је од њиове стране бити опозиције, тако веле, Ово није довољан изговор; па да и јест; не би се тиме могао прав= дати због семинарије, која 'се тицала његове дијецезе, а ни због осталих школа, које ву се могле заводити једна по једна, чим би се који млађи од њега где Зе — Говори се-и
0 препонама од стране државне власти, која би у свима реформама назирала слободњачки дух, јакобинизам. Мислим, да ни то не стоји; јер држава · није сметала отворању школа, чим је потврдила и карловачку и новосадеку гимназију. Било шта му драго, доста је то, да за цело време његова дуга живота. све остаде по старом,
() семинарији није хтео ништа чути ни допније,
| Још т, 1827, одговара. он Сави Текелији, да није · семинарија најпреча потреба народна, него избор нових владика. (Срб, Лет, 1861. ПЦ, 157.)
4 | „Мри оваким околностима вредно је да посмо| рримо, како смо стајали од 1790. до 1825. С на_ родним језиком и народном књижевношћу, и како
смо могли стајати и е једним и другим, да смо
· којом срећом имали више својих школа, и више своје у народном духу образоване интелигенције, Штоле саме по себи не би ву могле тако
лако разбити окове; у којима је стењао народни
_ језик. — У основним школама што ве тод предавало; било је или прквеноелавенским, или славеновриским језиком писано; ту дакле о развитку матерног језика није мотло бити ни" товора; и још је била срећа, ако тикола у детету није пекварила и'оно; што је код куће од матере научиле, — Школе средње (главне народне, гимназије) нису ван Ср. Карловаца и хоцније Н. Сада нигде на другом месту биле заведене; а да су и биле, стајале би опет под вр-' ховним надзором црквених тлавара, којима је чист врпски језик био „јерве.“ Уз то знамо, да
и у бамој карловачкој и новосадекој гимназији
· врло дуго није био предаван ерпеки језик, па и.
кад се почео (тек пред г,' 1848.) предавати, пре| даван је био пе начину „препотонском“. — То све стоји, Али ја овде и не говорим о граматици; већ о језику; говорим о. приликама, које младог човека могу побудити, да заволи свој матерни језик, да почне о њему мислити, читати,
у њему све вежбати; и“'велим, да би бе у тим
школама ипак побудило колико толико евести и
отпора ономе противнародном правцу. који се
у књижевности беше одомаћио, Ова евест можда
би била мања у мањим местима, н, пр, у Кар-
ловцима, у Накрацу; али би у већим варошима | отела више маха, овобито где би нашао. међу професорима и који књижевник,
| (Наставиће се.) |
|
|
| ј ; у ИЕ пи