Pozorište

5660 Ал

људи средњега и серомнога стања и имања, и приложише у почетку скупа 600 Фор. шајна, Код Мађара гроф Сечењија први приложи 60.000 Фр, сребра, „Лако је оном дати, ко има,“ рећи ће ко. Тако је, али је Сечењија дао свој цео једногодишњи доходак, и кад га неки питаше, како ће да живи читаву годину дана, одговорио је: „Моји ће ме пријатељи издржавати,“

да првих седам година имала је Матица само 31 приложника. Међу овима су кнез Србије Милош Обреновић, оберкнез шабачки Јеврем Обреновић, архимандрит Зелић, један парох, један јурат, један адвокат, један племић, један бележник, један ђак, и двадесет и два трговца, Племство је почело прилагати на Матицу истом т, 1888, а више свештенство истом т, 1837.

У мађарској се академији живо радило и напредовало; у нашој се Матици није могло мното радити већ и због елабог новчаног стања, али још више због наше готовости на инат и свађу. Инат се започео одма с оснивањем саме Матице, и водио се у Летопису и брошурама јоши у г, 1829. једино о томе, које прави „основатељ“ Матице, Светић или Миловуке — Доиније је било још и горе; дошло је и до „денунцијација,“ услед чега је и сама Матица на крају г, 1884. била од горе забрањена, те је и Летопис престао излазити, Место Летописа покрене његов дотадашњи уредник Тодор Павловић г, 1885. „Сербеки народнии листђу“ нон тај престане в концем године, ит, 1836, прошла је за нас без новина, без Летописа, и без Матице. Настала је права глува поноћ, кад требаше да буде најеветлији дан!

Навловић настаде живо; да се Матица у живот поврати, и њему се има захвалити, што је при крају године 1836. од горе била одобрена, Тако године 1837. ваверену Матица из евог двогодишњег гроба, исте године појави се и „Нови Сербеки Лфтописђ,“ а настави се и „Сербови Народи Листђ,“ Година 1838, донесе још и политични лист „Сербеке народне новине,“ све под уредништвом Т. Павловића,

Тако је дакле на ново прорадила Матица и Летопис, добили смо уз то и политични и научно-забавни лист, али се у језику ударило натраг, место да се пошло напред, Језик у драми Стефановићевој и Лазаревићевој, језик у Летописима Магарашевићевим, и у новинама Да-

видовићевим беше далеко чистији од језика, 50јим беше писан Летопис од год, 1837. —1841, и српске новине Павловићеве,

Код Мађара се отвори г. 1887. њиово етално народно позориште, Код нав се у исто доба или још доцније појављују истом први српеки глумци, алиим они само да вегетирају, а још не да се одрже,

Митрополит Стратимировић умре при измаву т, 1836. пошто је пуних четрдесет и шест година седео на митрополитекој столици, Српеки иеторик неће му одрећи хвалу за оно, што је за то време добро учинио, Признаће му његово заузимање и саутешће за ствар овостраних Срба о њиовом устанку на Турке и о доцнијем њиовом горком страдању; захвалиће му за обрану календара, за заведен ред и дисциплину међу свештенством, и за све његове друге врлине: али му не може никад опростити, што је да не би морао годишње давати 6,000 Форината на издржавање семинарије — осујетио све добре намере темишварскога сабора, те смо тако оетали без школа, без довољне иктелигенције, дакле без умних бораца народних баш у то време, кад су нам од највеће потребе били.

Друга је штетна последица његове дуге владе била, што су се његови погрешни назори о вривком језику дугом практиком некако већ упетриФиковали“ у свештенству и у великом делу световне интелигенције, Отуда је било, да је дух Стратимировићев још дуго владао и посде г, 1836, и да старија наша интелигенција, ни после Стратимировића није била ни за какве реформе у језику, и ни за какве трансакције са новим књижевним правцем,

Услед тога је овладао духовима наше старије интелигенције неки конзерватизам, неки реакционарни правац, неко ситничарење, неки — тако да кажем — Ењижевни Дон-Гихотизам, Шта се у Европи и око њих радило, о том нису водилч бриге ; догађаји у млађаној српској држави на југу; борба Јелина, Пољака за своју несависност, напори Мађара и аустријских блавена за свој језик и народност, значај јулијских догађаја у Паризу :, 1830, није их никад толико потресао у њиховом идилском комодитету, колико једна једина вуковеким правописом штампана књига! Идеје, за народ спасоносне идеје, неби код њих ни Диоген с лампом наћи морао!