Pozorište
Фаустина, у сваку руку неваљала жена, не имаде | јер се иначе не би испунило прорицање врача- | | од срца порода. Пород јојје требао, па да та до- | рино, да ће живот тота детета бити у некој ма- |
бије, саветоваше јој нека врачара, да пре рока ђијској свези са животом царевића, који се по- | ишчупа силом чедо из утробе материне. Као жр- | сле доиста и роди. Негро побегне с јадном том | тву те грозне операције одабраше красну жени- | сиротицом у Мисир, али му је тамо украду. После | ду гладијатора Негра, а њега, бесна, привежу за | блуди по Африци и Азији, заман тражећи своје | колац те је морао гледати, где му љуба издише | дете, па после петнаест година блудње врати се | у неописаним мукама, Дете (женско) истина ране | очајан опет у Рим. | при операцији у затиљак, али оно остане живо,
(Наставиће се.)
о зррррврртввн ка Ба све
МАЂЋАРОКО ГЛУМАШТВО,
„Преса“ доноси из: пера Хуга Клајна из | глумац. Али у томе се поприлично иецриљује њеПеште под горњим насловом овај чланак: рова! вештина, Његово је схватање наивно, ње» „Рлумачка је уметност међнародна, као и свака | гова је декламација ретко бесприкорна, а комика уметност, па ипак има опа код сваког народа друк- | постаје сатиром, јер мађареки глумац нема спочији тип. Међународни карактер глумачке умет- собности за, њу. Мађарском глумаштву оекудева ности опажа се само код знаменитих уметника; | семитски елеменал, па и у њиховој итри остану увек пеке особине, | Ма овога, што смо натовестили, даје се лако што нас сећају народа, из кога су поникли. Тику _ извести, да мађарска позорница има ваљаних „ју“ се није код Кимбла допала његова специфично нака“ и „љубавника“, али ретких, веома ретких, инглеска манира сувише споре декламације, које даровитих глумаца за карактерне улоге. Пали дасе овај велики глумац није могао отрести ни онде, | нас још, кад опада мађарско позориште, има оно где јој није било места. Ајра Алдриџ (тада | неколицину добрих глумаца оне прве врете. У ту амаае) при свој сили своје игре није био кадар – врсту спадају п они знаменити уметници, што их да скрије своју африканску природу. Рашелка је Угарска дала Немачкој, као шту су: Сонентал, је обраћала особиту пажњу форми, и у томе, је Роберт, Фридман, Барнаија. дотерала до савршенства, а то'је опет францу- Мађарска позорница нема данас доиста ни ска. особина. Ернесто Роси воли да слика неке једног глумца за карактерне улоге. Глумци, који натолошке: процесе, а тој вештини вични су само | би хтели да то буду, немају способности за то. талијански глумци. Па ипак су те уметнике у свима Највише ако дотерају у томе до неког изврсног земљама и под свима појасевима разумевали и ди- ступња. Па иу доба цветања свога, кад је било вили им се, а игра им није изгледала туђинска. При _ изврсних јунака и љубавиика (Егтрешија, Лендигри њиховој опавило би се то, јер би те осо- — вајија, Сердахељија), није имала мађарека поворбине оштрије искочиле, и не би се сматралекаб _ ница никаквих знаменитих глумаца за карактернешто идеално, савршено. Туђинеки утисак је у не улоге. Касније тек појавио се Јосиф Тот, о том случају најјачи утисак. ком се вели да је имао особи: дар за карактер(ва тема. заслужује, да се опширно претресе, | не улоге, али се способности његове нису могле а ја сам међу тим рад да товорим овде само о | развити, јер га је смрт прерано отргла позорвимађарском тлумаштву, које има свој особени тип, | ди, Њега није још шико могао да замени. као и глумаштво у других народа. Ја нисам доживео епоху славе мађарског тлуУ игри мађарскога глумца опажа се неки ка- маштва, а од чувених уметника. познавао сам сарактеристичан жар осећаја, страстан израз, што _ мо Сердахељија, који је умрђо пре неколико го би Делобел у роману Додетовом „Ртотове јепшве _ дина. Беше то симпатичан, духовит глумац. Одуве Вјајег атпбе“ рекао да је „зпретф“. Ра елемен- _ шевљење, које се указивало према његовој умет| тарна сила осећаја не може се прибавити ника- – ности, било је мало претерано, а ја мислим, да квом позоришном мајеторијом, ни учењем, то је је тако било у некој мери и са осталим звевда-
природан дар. Ту осећајну силу има мађарски _ му мађарске позорнице. Томе је много уврок и