Pozorište

МАЂАРОКО ГЛУМАШТВО,

(Свршетак.)

У прву десетину цветања мађарског позоришта спада и епоха књижевног напредовања мађарског, Тада су певали Петефија, Верешмартија, Кишфалудија; у то доба су писали Арањ, Јокајија, Сиглитетија. Али се угаси сјај мађарског позоришта. У нечем му је сметала опера и балет, а шкодило му је особито то, што није имало ваљана глумачка подмлатка. Данашње пештанско народно позориште нема у уметничком погледу никаква значаја, а оно је најбоље мађарско позориште, „Старих“ је нестало, а „млади“ су питмеји (келеци) у уметности. Само још две глумице сећају нас прошлих лепих дана, тосиођа Корнелија Пријелова, удовица Сердахељијева, и госпођа Флора Фелекијева. Оне су већ остариле и" оседиле, али нас још заносе у младачким улогама. Младе женскиње на нашој позорници имају неку махну, која данас у ошште влада у данашњем мађарском глумљењу, а то је неко певање у декламацији, због чега нам трагичан патос изгледа неприродан. Џа тај начин говора употребљује се често и у позоришним и шаљивим играма, где пре све-

та треба приредно да се глуми. Тој жалосној манири уче се глумци у драматској школи народнога позоришта, из које је изишао готово сав глумачки подмладак.

Да ли ће мађарско позориште опет добити нове снаге и сјаја» Не верујем! Повесница позоришна учи нас, да сваки народ само један пут достигне врхунац уметничке славе. Доба славе сјаја не ће се више никад вратити шпанском позоришту, никад се више не ће повратити времена Шекспирова у Интлеској, Корнељева, Расипова и Молијерева у Француској, Гетова и Шилерова у Немачкој. И Мађарска је имала своју епоху пролећа у глумачкој уметности и књижевности, -— али је она давно прошла. Ако мађарско позориште у свом опадању јако кубури, то је узрок тога појава, што је мађарски народ мален, те му је и творна сила. малена. Одушевљеноет за мађарским позориштем живи још у народу, али је већ увенуо цвет, што је негда цватио дивним бојама.“

Пеја

ваша

| Е“

· СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(„Сплетка и љубав“. Грађанска жалосна игра у 5 чинова, од Фридриха Шилера, с немачког превео Ј. ђорђевић.) У уторак 19. априла о. г. дивисмо се неумрлом ђенију шилеровом. Тога вечера приказана је на нашој позорници његова грађанска трагедија „Сплетка и љубав.“ Наша публика познаје већ од пре значај, врлине и мане тога, производа; ми га дакле не бисмо морали с нова претресати. Али ко би био кадар споменутн тек само име шилерово, па онда притајати, или сузбити осећаје и рефлексије, што се том приликом роде у души нашој>

„Оплетка и љубав“ је од првих, али и најзначајнијих храма шилерових. Она је, по своме замислу, тако рећи огледало шилерова характера и кажипут, што нас упућује у смер његов, Живахан, слободан и напредан дух шилеров не познаје других граница, до истине; а осетљиво, нежно и племенито срце његово гори само једним пламом, — пламом чисте љубави. Таки дух не трпи мрака, лажи и глулости, него предњачи и расветљује светилом свести све таме

и заблуде, а немилице руши што му је на путу. Тако срце не подноси неправде, неједнакости и подлости, него је храм љубави, а у том храму се друге песме поје. Једном речи: шилеров идеал беше савршено, а према томе слободно и сретно човечанство.

За тим идеалом тежио је Шилер сваком речи својом. Тај идеал створио је и „Оплетку и љубав.“ На дворовима и у палатама шилерове стаџбине онога доба гавила се истина и правда, исмевала се љубав и чист осећај, сузбијао се напредан дух и слобода, скрнавила се светиња најприродни-

| јих човечанских права, а за то је господарила и бујала

лаж, претварање, подлост, глупост и све друге мане човечије нарави и духа. Најгоре уље и зликовци беху у злату и око престола, а поштен и честит грађанин поништен до скота. Честитост се давила у горком зноју свога труда, а неваљали лењивац рахат бризгао у добру. Најсветија. човечија права, па ињих неправедни силник подругљиво збрише једним махом. Је ли то могло на лако проћи» Зар то да не утиче на духове, као што беше шилеровг Шилер не могаше стрпељиво гледати таке прилике у свога народа,