Pozorište

ПРОДАО АИ

није баш тако задовољило, али га опет прими на пробу са месечном платом од неколико талира. Лудвик Херцберг, од радости опојен, остави управитељеву собу.

Херпберг беше пресретан, кад му у јутру позоришни послужитељ донесе прву улогу, улогу гласоноше из „Невесте од Месине“.

Лудвик је марљиво и са таком ватром учио, као да је имао насловну улогу. Он беше сам собом задовољан и обећаваше себи златне бретове. Али његова представа не испаде добро, јер скоро се није глумац тако дрвено владао, као Лудвик. Глумци и глумице исмевали су га на глас, само стари Греге беше једини, који је из сажаљења храбрио младог човека. И публика не беше са Лудвиком задовољна, за то му Ланге даде још неколико мањих улога, али он је све страшљивије ступао на позорницу, а и публика је све незадовољнија с њиме бивала, и он се више пута у призорима збуњивао.

Ланге се расрди и одкаже му.

Лудвику дође то као гром из ведра неба. Он је сам увидео своју погрешку, али у себи осећаше чист плам, којим је горео за вештином.

Ту жалосну вест донео је стари Греге, који му саветоваше, да нанише писмо управитељу, па да га моли, јер управитељ није баш тако строг човек: може бити да ће га натраг примити,

Херцберг напише неколико редака и зрака наде паде на његову душу, јер за кратко време после тога буде к Лангу позван.

Али горка превара чекаше сиромашног Лудвика. Управитељ га прими, истина, лепо, али му изјави, да би му радо помагао, па га за то понуди да улоге пише.

Лудвику дођоше скоро сузе на очи, али његов положај беше такав, да није могао понуде одбити, а и хтео је, да у својој намери даље корача, па ма под коју цену.

И тако добије комад да из њега изписује улоге.

Џеро не може описати Лудвиков бол, кад мораде вршити најмањи посао у позоришту, где је мислио наћи своју срећу.

На позорници, за коју је све дао, што је младом човеку мило и драго, исмејан бити од људи, који су испод његове духовне величине стајали!

И тако заслуживаше преварени Лудвик толико колико је много да се не гладује, а мало да се може живети.

Он је делио с друштвом сваку добру и злу срећу, док не дођоше у варошицу Цајц, где су разумнију публику нашли, па су наумили да дају боље комаде. .

Ту добије Херцберг генијалног али доста дебелог „Тела“ од Шилера, да улоге из њега испише. То му је много посла задавало, али он је то радо чинио, јер свака му је улога равпламтила његову фантазију, и он би често при писању уздануо: „Ко ће то представљати2“ |

Једва би готов. Управитељ похвали његову журбу, и одмах стаде улоге подељивати, које је

Херпберт глумцима разнео. (Наставиће се.)

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ, ·

(„Ловудска сиротица“. Позоришна игра у2 раздела а 4 чина, написала Шарлота Бирх-Ифајферова, превео Јо Мандровић).

У уторак 6. фебруара о. г. дошла је била на ред БирхПфајферкина „Ловудска сиротица“, која се на нашој нозорници већ подобро одомаћила. Важније улоге биле су при овом приказу додељене новим репрезентантима. Џену Ејрову је овога пута давала гђа СО. Максимовићка, а Рочестра г.

Ружић. Како с једне стране нисмо имали прилике видити |

до сад „Ловудску сиротицу“ на нашој позорници, како давле за нас у неку руку овај приказ беше новина, како смо пав с друге стране уверени, да је Бирх-Пфајферкина маза Џена и с,више претензивна, јер не ће лако да се сложи са поле шлендријанским пригазом, него хоће, да јој ре-

презентанткиња сваку ћуд њену — атимејује Бирх-Пфајферка обилато одарила — темељно простудира, да па упознање и решавање загонетне јој природе подобро „столицу угреје“, — како све то знадосмо, то смо — искрено признајемо —- доста радознало ишчекивали у првој линији Џену тђе Максимовићке, а у другој то, да се уверимо, је ли оправдано, што се „Ловудска сиротица“ код нас одомаћила, је ли на име кадар приказ комада у целини задовољити ону претензивност, којом је Џена своју околину — међу првима Рочестра — окужила. Радозналост наша у другој линији, т. ј. она, која се тицала приказа комада у целини, није имала баш толику димензију, колико она прва; јер ми смо имали прилике уверити се, да се наше народно позориште лаћа и мало замашвијих задатака, него што је „„Товудска сиротица“, па их је кадро достојно и извршити. У тој другој на-