Pozorište

–овар У НОВОМЕ САДУ У НЕДЕЉУ 15. НОВЕМБРА 1881. гурог ~

5 ПОЗОРИШТЕ •

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ,

Излави свагда о дану сваке представе на по табака. — Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. Претплата се шаље администрацији „Позоришта“, у матичином стану, у Новоме Саду.

Да би се могла прегледати цела радња народног позоришта од год. 1879. до данас, донећемо по реду све извештаје о томе раду онако, како су позоришним скупштинама били предложени. У тој намери доносимо најпре извештај дра Стевана Павловића, начеоника друштва за српско народно позориште, што га је поднео скупштини позоришној, која је била 31. маја (12. јуна) 1879.

У том извештају каже се ово:

Славна скупштино! Поштовани чланови српског народног позоришта одликоваше ме на лањсвој скупштини својим поуздањем, изабравши ме за свога начеоника. Истина, да, сам био онда, као и сада, забављен и другим јавним пословима, али ја сам се примио начеоништва, сматрајући то за. своју дужност као члан народа српског. Истина, да се и тада позориште борило за свој опстанак и да никако не беху ружичасте прилике за, моје начеоништво, али га ипак примих, знајући добро, да баш онда треба помоћи народу, кад је у невољи, па ма било нешто и натеге, нешто материјалне штете, јер морална корист не ће изостати, добром вољом и постојанством ће се морати кад тад мегдан извојевати. Те ме мисли наведоше, те се примих начеоништва, и по што случајно не бих на скупштини, да вам тада захвалим, то вам сада захваљујем за то лепо поуздање, којим ми дадосте згоду, да, с вама заједно делим удес нашег милог позоришта, да с вама заједно послужим наш народ.

Сад да пређем на данашњу ствар.

Не могу вам се, истина, похвалити, да је поворишна дружина за ово девет месеца и неколико дана, како ја начелништвујем, могла чуда починити, по што прилике не беху боље него ли пре; али могу вам казати, да се, не крњећи и даље свога фонда, одржала, те поново доказала,

ОРПОКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ,

да има у њој живота, па да има и узданице за, живот, а док је тога, не треба, да очајавамо. Прилике се мењају, а народ остаје, а док је народа, док је узданице у њега, док је постојанства, добре воље и неустрашивости, биће и напретка народног.

Извештај управног одбора показаће вам пространије материјално стање позоришне дружине, а извештај позоришне управе како је глумачко особље у вештини напредовало, мени пак сада нека је допуштено само у кратко споменути, да данашњи дан позоришни фонд, које у евогој позоришној згради — стављеној у вредности од 15.000 фор. — које у обвезницама износи 31 372 фор. 09 нов. И тако, кад се узме, да је фонд био 1. јула 1878. год. 81.885 фор. 58 нов., а 1. јуна 1879. год. 81.872 фор. 09 нов. остаје сувишка 36 фор. 56 нов.

Фонд дакле ако није умножен, али није ни окрњен, а то је знак, да ова позоришна дружина, која већ близу 18 година у своме народу борави, оживљава га и одушевљава, има живота, само ако ми будемо устаоци и не клонемо духом, баш да бисмо и наишли у својој племенитој радњи на какве неповољности и неприлике.

У осталом, управни се одбор постарао, да где је год могуће и заштеди. То га је навело, те је у чиновничком особљу неке промене учинио. Пре евега је извршио одлуку лањске скупштине, те је укинуо рачунарство, новчарство и агентуру, и те послове предао једној особи. Само тога ради отпустио је досадашњег агента Г. Светозара Крестића, који је за неких 15 година као такав ревносно вршио своје дужности. Укидањем његове и оне друге службе заштеђено је 900 фор. Заштеђено је и у другим омањим стварима. И г. др. И. Вучетић, као фискал овога позоришта, одрекао се својевољно своје плате од тодишњих 100 форината.