Pozorište

“обара 28 Фањог~

и земља, па онда да предложи овамо процену заједно са продајним условима с обзиром на месне прилике. Тиме је хтела управа да добије поуздано и документално мерило за свој даљи посао у овој ствари. Повереник је ових дана послао поменуту судску процену, о чему ће се засебним извештајем јавити скупштини.

Што се даље тиче исте закладе Бадрљичине, ваља ми споменути, да се ради изједначења, земљишта закладпе куће са суседном кућом према, правилима регулисања улица морао откупити један комад земљишта од неколико квадратних хвата од сенћанске вароши. Тај откуп и оправка зида стала је око 50 фор.

Пошто је удовица блаженоупокојеног Бадрљице још прошле године умрла, наређено је да се са завештаног имања збрише укњижено право „доживотног уживања њеног.

_ Управни је одбор тражио у финансијске упра-

ве, да се опрости наследна пристојба. од 818 ф. 18 н. на завештање Бадрљичино, али је финане. управа одбила ту молбу са разлога, што фонд позоришни није намењен научним, јавним наставним и добротворним делима, али је одобрила, да се та пристојба у две рате исплати. 'рема томе је из прихода исте закладе исплаћено на рачун пристојбе 500 фор., а остатак од 8318 ф. 18 н. исплатиће се на скоро.

Према одлуци лањске скупштине, да управни одбор набави слику родољубивог завештача, Стевана Бадрљице, замољен је начеоник друштвени, да се својим путем постара, како би се слика

покојникова могла зготовити па да се онда приреди свечано откривање те слике. Начеоник је дознао, да се једна слика покојнице налази код његовог синовца г. Ђоке Бадрљице, кр. чиновника у Тителу, па је њега замолио, да му ту слику пошље, како би се снимак узео с ње. Али до данас није добио од њега одговора, те тако, ако исти господин никако неби хтео дати слике, морала би се, ако је могуће, где с друге стране набавити.

Лањска скупштина овога сл. друштва одлу чула је, да се од прихода позоришног отплати сувласнику позоришне дворане, г. Данилу Манојловићу, уложена четвртина од 5000 ф. а. вр. Та се одлука није могла извршити с тога, што се ове године морало платити преко 1000 фор. застареле камате на дугове друштвене, и што је исплаћено 500 фор. наследне пристојбе на завештај Бадрљичин. Ова сл. скупштина ваља, сада, на ново да нареди, како да се споменути дуг поуздано исплати г. Манојловићу, те искупи задана реч овога завода. О тој ствари подноси управни одбор предлог у прорачуну.

Порезно надворништво збрисало је по налогу високог министарства (после дугог заузимања управнога одбора) 530 фор., што је још 1876. као порез на главнице друштвене погрешно разресан био. Тога ради је фискал друштвени упућен, да потражи натраг од варошке власти оне своте, што су на рачун тога опроштеног пореза,

већ плаћене. 0 (Наставиће се.)

ај а <

ЛИСТИЋИ.

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(Женски рат, шаљива игра у 3 чина, написао Скриб и Легуве, превео Л. Телечки. Приказана 19. нов. о. г.)

Не: стоји, истина, у поворишном листу, да се ова шаљива игра представља први пут. И није први пут, али је опет за већи део публике први пут, јер одавна се већ није „„Кенски рат“ појавио на поворници.

Иза шаљиве игре представљане у уторак („Јевуита и његов питомац“), у четвртак опет имадосмо прилике гледати шаљиву игру. Изгледа нам, као да управа поворишна види у својој публици тугу какву, жалост какву кад једно ва другим хоће, да нас развесели са-бине. Можда и јест тако!

У колико је прва шаљива игра одговорила своме вадатку не долази амо; нас се тиче, и рећи ћемо коју, у колико је то учинила друга.

Стоји наштампано, да је шаљива игра, и то за цело је због тога, што се свршује сретно и весело, а иначе кроз читаву игру провејава страх и бојаван због осуђенога Хенрика Флавињела. То се види у раду и делању свију особа, само је главом Хенрик весео, као да га се не тиче баш много, хоће ли дочекати још сутрашњи дан или не; но и његова веселост више је наивна, „неразбирајућа“. Комичан карактер је само Густав Грињон, и он је једина личност, која се упела из све снаге, да докаже да је „Женски рат“ шаљива игра,

По овоме судећи, мислиће читалац, да „Женски рат“

није могао гледаоце раввеселити, да нису могли уживати |

у поворишту. Но баш напротив. Цело је дело тако у свези, да једна прилика, другу изазива; дћ се сцене лако мењају, те нашу пажњу на се обраћају. Примећујемо

=

-