Pozorište

БУДА Ур

“ход 88 Фељоу~

ИО",

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(„Звонар богородичине цркве.“ Романтична драма у 5 чинова, приказана је на нашој позорници 18 децембра о. г.)

Одмах с почетка морамо споменути, да је представа испала на задовољство нашег света, што долави у повориште. Било је ту тапшања и изазивања на сву меру, тако, да ви се морао запитати, од куда долази то, да се та наша иначе доста хладна публике на један пут тако раскравила. Узрок тој појави, као што нам се чини, ваља пре свега тражити у томе, што се представа није отезала, него је све ишло, као што Немци кажу: „Зе а ам! Већјаг“, те је тако и целина јаче и непосредније утицала на гледаоце. Даљи узрок лежи у романтичности, коју публика увек радо има, па после и у томе, што су се све улоге добро внале, те тако не беше нигде запињања, што увек мути уживање у позоришту.

Ова представа беше, осим тога, по нас занимљива, још и за то, што су наше млађе снаге имале прилике, да покажу, да ли се можемо чему од њих надати.

"Ро очекивање наше оправдали су у неколико: т.г. В, Попо-

вић, Димитријевић, Р. Поповић и Динић. Од њих је са свим на свом месту био г. Димитријевић, који је циганина карактеристично одиграо. Г. В. Поповић имао је лепих момената као Клод Фрело, али своју страсну љубав према Еемералди није кавивао оном жестином и заносном ватром, _бев које Клод Фрело није Клод Фрело. Ко хоће да ванесе друге, мора се и сам занети до неке мере. Т. Р. Поповић по спољашности био је са свим добар Квавимодо, али није био доста снажан у говору свом, да, бисмо могли видети, да је у његовом гадном телу скривена најчистија, најпоштенија, најлепша душа. Тај контраст треба боље да искочи. Г. Динић лепо је изгледао као Феб, местимице је и говорио лепо, али је сваки час упадао у патетичан говор, па је у томе тако далеко ишао, да га више шута ниси могао ни разумети. Нека се чува од тога и нека му је увек на уму, да глумац никад није ради себе на поворници, већ ради публике, која тражи, да потпуно разуме све оно, што се говори на позорници.

О другим млађим глумцима, који су имали мање посла у комаду, можемо само толико рећи, да су знали своје улоге, а то је за сада доста. Поред мара, овбиљне воље, истрајности и учења моћи ће и они временом напред коракнути. Нека се теше тиме, што нико није постао преко ноћ готовим глумцем, него се то мора доста мучити и учити, док се нешто постигне.

Од старијих наших повнаница са позорнице изврена беше гђа Ружићка као Жервева и гђа М. Рајковићка као Есмералда. Обе су приказивале као што треба. Припада им хвала, што су се у свему држале праве мере, а у сцени кад Жервеза позна кћер своју Еесмаралду развиле су толико осећаја, да су у публике изаввале бурно одо-

бравање. Уз њих су биле добро пристале гђца Ј. По-

повићева (Циганка) и гђца Б. Хаџићева (Мадлена). О.

(Недељни ред представа) У уторак 29. децембра: „Кин“. Поворишна игра у 5 чинова, написао Александар Дима, с вранцуског превго К. Н. Христић. — У среду 28. децембра: „Гуштче буковачко.“ Шаљива игра у 1 чину, с Француског по Бајарду прерадио Ј. Ђорђевић. — За тим: „Партија пикета“. Шаљива игра у 1 чину, по Фурнијеру и Мајеру превео Ф. Оберкнежевић — У Суботу 26. децембра први пут: „Цар Јован.“ Трагедија, у 5 чинова, написао Мита Поповић. — У недељу 27. децембра с новом поделом улога први пут: „Поконди-

"рена тиква“. Шаљива игра у 3 чина, написао Ј. С. По-

повић.

нозо ви,

% (Народно повориште у Београду) „Београдски Дневник“ у свом броју од 11. децембра о. г. пише: „У суботу је прикавиван нов комад: „Кзишаријавнога мишљења“ од Ожијера. Комад је примљен добро, али се види, да наша дружина понајтеже приказује финије конверзационе игре из највишег друштвеног живота европеког. Тенденција је комада да покаже како је одвратна и убитачна продана журналистика,

У среду 19 о. м. био је познати комад: „Живот једне глумице,“ Главне су улоге приказивали г. Цветић и гђа Гргурова. Комад је у опште добро примљен. Ложе су, као обично, ваувете биле отменим грађанством. За нов комад „Племићка“, трагедија у 5 чинова од Р. Фоса, већ су подељене и раздане улоге и неколике потребне декорације спремају се.

У суботу заказани „Кин“ неће се моћи приказивати вбог изненадних препрека, него ће место тога бити повнати комад „Госпе и Хусари“, од Фредра. Главну улогу, старога мајора, приказиваће г. Ђ. Рајковић,“

СИР ни ЦЕ.

% (Двадесетогодишњица тлумице Бајзове.) „Маг. Моу.“ пишу: „21. децембра о. г. навршила је госпођа, Ивана Бајва-Славикова двадесет и пет година свога глумачкога рада. Ступила је наиме 21 децембра 1856. први пут на хрватску позорницу у поворишној игри: „Два, пиштоља “ Ако икоји члан хрватске поворишне дружине, госпођа Бајва-Славикова може о себи рећи, да је за цело ово време вавда ревно и пожртвовањем вршила своју дужност.

Даровита и свом душом уметности одана, гђа БајваСлавикова створила је толико уворитих уметничких прилика, да ћемо се ње вазда с милином и захвалношћу сећати. Глумачка дружина, коју је предводио равнатељ г. Мандровић, принела је свечарици данас на спомен красан лавор-венац од сребра, израђен у ателијеру гг. Булвана и Печака. Жеелимо врло заслужној глумици, а желимо и нашем позоришту, да се што пре предигне од тешке болести, која је већ десет месеца држи у постељи,“

Издаје управа српског народног позоришта.