Pozorište

||

о =

Ма

оу 86 Фаро

Али највећу уметност показала је у петом чину када умире.

Мисли, да је Мориц оставио, заборавио 'Тихом тугом предаје се судби својој. Одриче се света, али за то суза не пролева. За часак сијне јој зрачак наде, када добија кутију са стручком цвећа. Држи, да јој то шаље Мориц. У највећој туви њезиној спопада је радост, као кад се оно на мутном небу појави у један мах дуга. Али кад види, да је то онај исти стручак, који је она дала Морицу: у души јој процвили бол, а од тог бола ударе јој сузе на очи. Љуби етручак, прашта се с њиме и баца га у ватру. Не слути, јадна, да је стручак отрован и да га је у име моричево послала њена супарница, херцегиња, Буљонска, која се зарекла, да ће јој доћи главе.

У то долази Мориц, да јој каже, да је воли, да само њу воли, и да ће је узети за вереницу љубу. Она се заноси, блажена је, савија се око њега, као ружа око вита бора. На један пут почиње отров да ради. Она осећа, да јој се приближује крај животу. Силом се отима, тражи помоћи од неба, од људи. Не ће да умре сада, када је опет сретна пресретна : „Уоп5 уштт' аџпег (ап(, запцуе2пој, весоиге2-таоп... Је пе увих раз шоигп !.,. Је ге

увих раз тоштјг... ( т' ашае!,. П па поштшбе а веште .... Моп Плеп ! ехапсех-тпој !... Моп Пјеп! Тадаве2-то1 ујуге ... дпејуаев јоптв епсоге... даејдпез

јошта ргев де Ји... Је «ша 5 јешпе, еј Ја ује 5' опугањ роцг тој 51 ђеЏе!...“

(Ви, који ме тако јако волите, спасите ме, помозите ми... Ја не ћу да умрем!.. Ја не ћу да умрем... та он ме воли!... Он ме је назвао својом женом.... Боже мој, саслушај ми молбу !.. Боже мој, допусти, да могу живети... још неколико дана... неколико дана с њиме... Ја сам тако млада, а живот би ми од сад био тако леп!)

Узалуд јој сва мука: снага је издаје све више и више. Моли и преклиње евога драгана главом, који ти пара срце, да је не оставља: „Га

ује!,.. Ја че! ... Хат ебогћа |... Уаше ргеге!,.

Мев јоштв 5015 сотрбев!... Је зеп5 ]е5 Гогсев еђ

| ехђепее фи т' бсћарреп!,.. Ме те ашше раз... ЕН

Блепфбј таез уевих пе (је уеггопб рјиз.. . БепбЕ та тај пе роштта рјиз ргеззег Ја, Неппе:“

(Живота, ми дајте!... Дајте ми живота!... Узалуд је сваки напор!... Узалудне су све молитве!... Дани су ми избројани!... Осећам како ме оставља, снага, живот !... Не остављај ме... да мало, па те моје очи неће гледати више... да мало па моја рука не ће више моћи стискивати твоју руку!...)

Мутне очи своје упире у свога Морица, говори тек с тешком натегом последње речи своје и издише тиханим вриском : збогом !

У том тиханом вриску била је изражена љубав, мука, очајање, страх од смрти и тешки растанак са животом.

Све моменте те очајне самртне борбе перо не може описати: то треба видети!

У.

„Етоц-Етоп“ била је четврта, а на моју жалост, и последња улога, у којој сам гледао Сару Бернхардову.

Тек у тој улови имала је Сара прилике да покаже богату разноликост свога ванреднога глумачкога дара, који је то вече синуо као сунце, када расипа на све стране светле и топле зраке своје.

Да бисмо могли игру њезину као „Фру-Фру“ оценити, морамо наше читаоце упознати са садржином саме драме, која је нашем свету или веома мало или баш ни мало позната. 5

У првом чину налазимо-је на селу као несташну девојку, коју хоће гроф Валреа да узме за жену. Одмах у првом призору рупи на позорницу, а за њом трчи гроф, с ким је била изјахала. Она је девојка своје главе, веселе природе, дурљива, ћудљива. Прозвали су је „Фру-фру“ по шуштању њезине свилене хаљине, а право јој је име илберта. Она има сестру Лујзу, која у потаји воли Сарториса, који опет не воли њу него Њилберту. Он замоли Лујзу, да она, проси за, њега Фру-фру. Лујза то учини. Фру-фру, која осећа неку наклоност према Сарторису, пристаје, да

пође за Сарториса. Гроф Валреа добија кошар. (Наставиће се.)

фиб РИиЋИ.

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. („Шоља теја“. Шаљива игра у 1 радњи, с немачког превео Г. Гершић.

„Гренгоар“. Позоришна игра у 1 радњи, од Т. Банвиља, превео Ј. Ђорђевић. Обе ове шаљиве игре приказане су 17. децембра о. г.

~