Pozorište

= а

Ј

' наша позоришна У А од месног

—е% 188 #7—

монопол државних позоришта, поникоше многа позоришта тако и у Петрограду.

а за кратко време |

Таква, позоришта могу преотети од држав- уметност.

О зО Ри % (Српско пародпо повориште.) Јуче је добила позоришног одбора у Суботици обавештај, да је тамошње варошко представништво уступило своје позориште нашем позоришном друштву за представе. За цело време свога бављења тамо не ће наше позориште више платити од 90 Фор. а. вр. на сиротињски фонд. Месни одбор позоришни у Суботици жели, да наша позоришна дружина отпочне свој радју на наше Цвети. Према том захтеву не ће св овде отварати више нова претплата, него ће све четири представе, које овде јошваља давати, бити ван претплате. Једна од тих представа ићи ће у корист целе позоришне дружине. # (Народно позориште у Загребу). од 28. марта о. г. НИ ОЕ „У тенденциозној Мозенталовој „дДебори“ појавила се синоћ седми пут пред нашим општинетвом гђца. Георгина, Собјескова. У „дДебори“ показала је наша гостиња праве драматичке снаге, која само гдегде малакше, да се одмах за тим још јаче истакне. Декламаторнога певуцкања било је највише у првом чину, а није без њега прошао ни последњи призор. Међу мане, које су одлучном ефекту улоге сметало, бројимо и веома неукусни костим гостиње, који је особито у последњем чину био, у толико модерно-градски, да је свој и онако претераној радњи „Деборе“ управо протусловио. Одбивши те, размерно незнатне недостатке, била је „ујебора“ гђце Собјескове страсна, верски ексалтирана, племенита жидовка, како ју је Мозентал замислио. Љубав, прегнуће, занос, одушевљење, пожртвовање, мржња, тежња за осве-

„Нар. Нов.“

сти, које обузимљу у низу промена читаву суштину Деборину, приказала је гђца Собјескова | живо, пластично, доследно У толиком снагом, какве до сада — осим можда у последњем чину „Федорв“ — није показала. Најбоље јој је успео трећи чин, сцена на гробљу, у којој је борбу између љубави и мржње, те коначну мржње приказала вештином, којом

како у ПИРС. | коже тражити,

|них позорница многи лошији комад, а пуб лика да се у државним позориштима уметност, а пре свега народна

(Наставиће се.)

негуј е само

Бета иу =о,

које врло смета пријатељима праве и природне декламације. Веома је лепо извела гђца Собјескова и последњи призор, приказавши најпре великом драматичком силом генија мржње и освете пред Анком, а затим срећоносну, пуну љубави и прегорења жену. пред малом Дебором, ћерком Јосифовом. Само је баш у том призору напоменути костим велики део ефекта уништио. = нашем мњењу, гђца Собјескова одржала је

у „дДебори“ свој највећи и најобћенитији досадањи успех, који јој је и опћинство — жалибоже, не одвећ многобројно — честим изавивањем засведочило. Ми се чврсто надамо, да ће наша вештакиња на ниво-у тога успеха остати и у будуће, а онда може бити уверена, да ће и она, остане ли у нас, постати миленицом 1озоришнога општинства, које вазда одликује своје вредне уметнице заслуженим сусретањем п љубављу, коју улева права уметност.

Г. Фијан приказивао је своју стару Јосипа ни боље ни лоше, но што ју је давао, премда би се од глумца, као што је он, могло тражити, да сваке године свом приказивању придаде по коју нову ниансу, да је боље осветли или више осени. Но то је већ навика у наших глумаца да вазда остају једнаки, стационарни. Госпођица 4. Фрајденрајтова, која правим животом живе и битише на позоришним даокама, као да је јаком својом вољом савладала пепокорност организма, те је синоћ, и ако још понешто слаба, наставила ревни свој рад, којим је омилила читавом општинству. Чудили смо се,

улогу досада

| којом је свежином и природном · љу пкошћу ОД том и коначно лепо засновано измирење — стра- |

глумила не велику, али лепу улогу припросте, ваљубљене сељакиње, која. незна само љубити него и прегоревати, а у браку не само уживати | него и блажити болне успомене свога Јосипа. Ми од срца желимо гђци, да нам је болест никада више не отме с оног места, које ју толико

| треба и које она тако досто јно Ио победу | се још ни|и заокружено,

· Савић добро чину, иза ка-

Сеоскога судца приказивао је само је у другом

једна Дебора на нашој позорници није одлико- | пље, нешто Пе јак И свакако јачи

вала. Сличан ЈЕ био призор пред крстом у пе- | него људи, али се у. | дижу.

том чину, обзиром декламацији

на приказивање,

истицало напоменуто певуцкање,

који се иза смртне болести са поГ. Кестерчанек успео је са својим | учитељем у толико, у колико је свој извор упри-

|

и ноу ни