Pozorište
75
6
5
спљујева, лопова просте врсте, узајми од евоје варучнице драги камен, па га одмах заложи ва неколико хиљада рубаља. Али при том послу насади лихвара: подметне му у кутијицу лажан камен, па је запечати тако, није позове породица Муромекога заручника
ис
ла каматник могао опазити преваре. Тога дана у вече Нел-
кин казује оцу девојчином, да је Кречински "заложио драги камен своје заручнице. Кречин'еком је лако да докаже, да Нелкин лаже, и тера га из куће; али пре него што успе у "свему, враћа се Нелкин с полицијом и камат"ником и затварају Кречинскога.
(Свршиће се).
пе 5
СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ
(„Марија Стјуартова“. Калосна игра у 0 чинова, од Ф. Шилера. С немачког. -— Гђа Милка Гргурова, члан краљевског српског народног позоришта у Београду, други и последњи пут као гост и г. Милош Цветић, редитељ краљевског српског народног позоришта у РА четврти и претпоследњи пут као гост.)
„Друга и уједно опроштајна гостињска улога била је Милки Гргуровој Шилерова „Марија Стјуартова.“ Несрећна краљица шкотска на длаку одговара индивидуалности велике наше уметнице пи Милка је Гргурова одиста и појавом и игром била до ПР ситнице погођен лик
„Марије Стјуартове“. У првоме се чину на уваженој гошћи јасно приметило, да има да се бори са окорном индиспозицијом, али се у трећем чину зато уметничка дивска снага њена у коштац ухватила са тим немилим гостом те га победоносно под ноге бацила. Г'ргурова се ту узвила до висина, до којих се ретко која уметничка душа уме да успне. Речи јој са уста теку бујно, пуно, уверљиво, у покретима јој влада мера пи. армонија, ничега ти ту нема ни сувише мало ни преко јего, кроз-а-све пробија оно достојанствено-тосподско, мирно и непренагљено, оно нешто, што бисмо канда најзгодније назвали 9рођеном ноблесом у уметности. Како се Милка Гргурова у трећем чину подигла у недоглед, тако је у томе недогледу, недомашају остала и у пе томе. Онако се срдачно праштати са, својима, онако са чисто светилачком надмоћношћу благ прекор говорити, онако свечано-мирно полазити на губилиште — уме баш нарочито Милка Гргурова. Хвала јој те нам показа да уме. Нека. се слободно похвали на огњишту своме уметничком, да је нас Новосађане очарала па нека без по јада опет амо по прилици бане, отоци ће | нас спремне и вољне да уживамо, што Србин такву уметницу може назвати својом.
У опште је реприза „Марије Стјуартове“ била више него занимљива.
Састао се ту јунак до.
|јунака. У један мах Мортимер Цветић, Лестер | Ружић, Јелисавета Ружићка. Кога пре да гледмш, коме већма да се наклониш2 На наш вештачки пар већ смо истрошили сав речник тризнања и уздизања. Јели им доста, ако са задовољством и оном врстом поноса, што свако осећа, кад је што честито његово, рекнемо, да њих | двоје нико не потавни, нико у закутак не бациг Госту пак цењеноме нека је награда за савршену му игру то, што се на Мортимеру баш видило, како је сав блажен, сретан и пресретан што га се латио вештак степена Цветићевог. Г.
| +
Н О<370О РАМА 4 17
# (Народно позориште у Загребу). У „Нар. Нов.“ од 8. априла читамо ово: „Међу највеличанственије слике из историје, о којима су читаве библиотеке написане, а ипак без успеха, да се схвати прави њихов значај, живот и рад, спада без сумње и загонетна Јованка Д' Аркова. Са свим је природно, да је и уметност прихватила те типове, који нису ни најкритичнијим хисто| ричарима посве јасни, те је од њих стварала, | трема разном схваћају, разне идеале и различне |јунаке. Особито је јуначко срце, необично оду" шевљење, па трагични свршетак Жан Д; Аркове |многе уметнике сБију струка побуђивао, да протумаче ванредни, готово са свим неразумљиви арактер те чудновате девојке, коју је властити | народ својим причама и легендама заогрнуо у | плашт мистичне чудотворке, потпомагане самом | мајком божјом. Џо тим причама и легендама, | као и по хисторичким чињеницама, које су ипак саме по себи доста тамне, створило је више лесеника старијег и новијег доба своју Јованку РЕ | Аркову, но од свију таквих дела највише је по| зната Шилерова трагедија „Девица Орлеанска“, коју нам је синоћ као последњу своју улогу | ириказивала гостиња гђца Собјескова.
а осталим делима Шилера „Девица Орлеанска“ спада међу слабија дела тога немач-
су
Виља
ве