Pozorište

~ Е

— 2 Јуеда 168 Десе —

— може се рећи прва народна школа. Шпањолац вели, да је свет створен за њега, да је живот за уживање, и тако не

може да опстане без позоришта.

Свака поле већа варошица у отаџбини 10

славнога Сервантеса и Лопе де Веге, има, поред своје арене за борбу са биковима, и своје позориште, које је у вече, ма како представе биле лоше и несавршене, ипак увек право место, где се скупља друштво. Нема ти ту ни међу сиромашним п богатима, а још мање међу људима различитога занимања такога разликовања, туђења и одвајања Као код осталог света. Има врло много породица, код којих се рисћеха, обично њихово јело, зготовљено од зелени и меса, врло оскудно, или баш никако и не износи за сто на подне, док у вече никад не ће женски чланови тих породица изостати, а да се не појаве у свој сјајности најлепших тоалетау ложама, које се редовно држе у претплати.

Позориште пм је прече од јела.

Шпаљолка, која то не марп, сматра се за несрећну.

Обичан радник, зарадивши ма како мало дневнице, сматра увек да му је дужност да половину своје скромне зараде твује п музама, те редовно иде у риште са женом својом.

Шпањолац средњега сталежа обично је врло добар отац, а тако исто п жена му ваљана домаћица и ваљана мати својој деци. И једно и друго од срца се радују празнику и тада уживају шта се и колико се може. И ту долази на прво место позориште; па ако средетва не допуштају, да цела породица тамо оде, онда ће редовно мати бар са одраслим ћерима ићи, јер оне баш и имају највећег права на то.

Мадрид, који су шпањолски начинили највећом вароши у земљи, се мерити, по свима добрим као и рђав странама, са осталим престоницама в

жрп030- |

краљеви па и за може |

У лАННИМ Прово дан у позоришној П добије ј много јефтиније него што

чари; ту је безброј добро плаћених чиновника и оицпра. Наравно, да је према томе Мадрид на првом месту и што се позоришта тиче у целој Шпањолекој. Не, је мало! Мадрид се са потпуним правом може назвати првом позоришном вароши међу евима варошима на свету, и то колико тиме, што му је опера са стране уметности понајбоља, толико и тиме, што се у њој вазда налазе најбољи певачи пи певачице, што све публика и штампа признаје, а то много значи. У Милану, Паризу или Берлину није тако.

Сам број позоришта у Мадриду јасно потврђује социјалну важност њихову.

Има их на броју дванаест сталних, а наравно, да се сваке сезоне склапају и пролазна, нестална.

(С мало изузетка дају се у свима представе свако вече, а о недељним и празничним данима још и дању после подне.

Сва су увек дупком пуна; свако позориште пма своје полазнике, о којима се редовно брига води, каквога су укуса, а и какве кесе.

Може се

ти, да свако вече иде у

;| позориште у Мадриду десет до дванаест

хиљада људи, а то је према његовом етановишту од пола милиона знатан разломак: два на сто.

То добија још већу помисли, да је четири петине, ако не и више становништва, пука спротиња, којој је прва брига насушни хлеб. Поред тога су боља места у опште скупа, по нашим појмовима и прескупа, скупља него и у самом Паризу. Једно седиште у паркету наш партер првога реда у краљевском позоришту стаје 8 Форината, у другим позориштима четири, три, два и по Фор, и т. д. Претплата је на против, ложе, врло повољна, и ко купи писар-

важност, кад се

вече на каси:за ( ме-

држава, што се тиче ПО живота: |сто 14 орината.

ту су ти свакојаки богати и бедни беспосли- |

и - –

(Свршиће се.)

“1

МЕ

Ф) =>