Pozorište

— бе реја

ЊУ #

Хорације. Нема увреде. Хамлет. Светог ми Петра, има, Хорације, те какве још! Јер овај привиђај, велим вам, то је поштен био дух: Но не шћтајте шта је међу нам.

А сад, војници, браћо, другови, малену молбу.

Хорације. Што би, кнеже, на. Хамлет. Не казујте што ноћас видесте. Хорације и Марцело. Не бој се, кнеже! Хамлет. Ај' закунте се. „Хорације. Вере ми не ђу. Марцело. Ни ја. Хамлет. На мој мач. Марцело. Заклели смо се, господару, већ. Хамлет. Озбиљеки, на мач, одиста. (Овдо.) На мач! Хамлет.

Ха, момче, ту ли 22 Је л, добричино 2 Овам' — чујете л тог у подрумуг Закуните се.

Хорације. Рец'те заклетву. Хамлет.

Да не ћете, проказат'

што ноћас видесте, „ником, на мој мач. (Овдо.)

На мач!

Хамлет.

Нле еБ ођууие. Хајд'мо Овамо господо, метите опет руке на мој мат; Да не ћете, зито ноћас видесте проказат' ником, — на мој мач. Аг. (Оздо.) На мач! Хамлет.

даље, хајд !

Кртино стара,тако ли је, да7

Да брзо ријеш, врстан лагумар!

Још мало даље, добри другови. Хорације.

Да страна чуда, сунца, мрака ми! Хамлет.

К'о странца за то поздрави га ти.

Мој Хорације,

што има све од земље до неба,

не слути ваша Философија.

Овамо; ту к'о там', да никада,

тако вам спава, издал“ не ћете,

ма како се понап'о чудно ја,

— јер може ми се кадгод свидети

претварати се чудно, махнито, —

да ви, видећ' ме тада, никада,

скрстивши руке ев' овако, ил'

овако машућ' главом сумњиво

навијајућ. не изустите што,

к'о: „Да, да, знамо“: —

Ил, „Кад би рек'о;“ — или,

ил каквим било мигом издати

да знате што о мени: — никада,

тако вам спаса крајној невољи,

закуните се на мој мач.

Дуг. (Оздо.) На мач! Хамлет.

Умир' се, блудни душе! — Господе, Свом љу бављу се препоручујем: Узмогне л шта сиромах Хамлет вам учинити, ка' пријатељ и друт, ако Бог да. Сад хајдмо заједно, ал увек прет на уста, молићу. Раекламитано време: 0 проклети чае, што мене роди, да му склопим јаз.

Ал хајдмо, хајдмо заједно.

(Оду).

- (Наставиће се.)

ој е———————

„Кад би човек хтео:„Кад би смео“ —