Pozorište
они
оправдати и називати племенитим такмаче- ким. Ти одношаји — који су већ опште _ њем него ниском злобом, која се више пута | познати — кадри су да многе одврате са | а 3 |“ = и | око = _-_____-- = ___- „<< > | = 16
5 | | | | | |
у лудило, у коме бесни сад,
Полоније. жалостећ' све нас.
>
Одавде скин'те то, је л друкче то,
Краљ.
(Показује главу своју и плећа).
,
пронаћи ћу допусте л' прилике, где ] истина, ма се завукла чак у среду среде.
То је, мислите л 2 Краљица. Што не биг Сва је прилика.
ћра. Љ. Полоније.
Како даљи траг Је л икад било, ја бих радо знао, да сам ја казао: „то је,“ јамачно, а десило се друкче 2
Полоније. | Ви знате, он се шета подуже | но овом трему. Краљ. | Краљица. Не знам то. | Тако ради, да.
(Наставиће се.)
=> << => 4+-е——— –
Српеко народно позориште (Свршетак.) ·
Није ми нужно доказивати колика сеју тако отвратном облику појављује, да не оскудица осећа, што наша позортшина дру- само што изазива ошите негодовање, него жина нема вазда у својој средини човека, уједно прогања оне млађе енаге са позоркоји би се бавио економским делом упра- нице које тек што тамо ступише, или оне, ве, п који би, као не члан позоришне дру- што би намерни или намерне биле, да ступе жине, као непристрастан орган вршио дис-|на даске, што свет представљају са одуциплинарни 1 морални надзор. У овом по- шевљењем а ваљда и даром. гледу осећа се велика празнина, јер ако _ Српски народ е ове стране Саве жрсе где налазе и дешавају разне ни честе твовао је, а жртвоваће још и више на своколизије, то их има у глумачком животу, и је народно позориште, на храм своје миле то не само између кулиса него их прено- народности, и он свагда са истинским одусе и у живот, тако, да те ствари постану шевљењем дочекује те проповеднике напредмет расправљања у публици. А да је родног језика и пестшитва, но уједно с то неумесно, и по саму установу више пу- правом захтева, да му још неразвијена
та од штетног утицаја — то ми није по- приказивачка уметност напредује и усавртребе доказивати. Те разне п честе коли- шава се. Гај задатак треба да реши подзије —- што их ево најблажим именом младак. Но са каквим уздањем пдемо на
кретим — ваља да се из зачетка њихова сусрет будућности, ако немамо за то габезпристрасно п енергично изравнају и за- ранције у садањостиг Јер не смемо за-
тгладе. А у тој цели осећамо живу потребу творити очи испред оне петине, да је мален
једног човека, који би, непрекидно бавећи број оних, који се — осећајући у себи се у кругу дружине, располагао оним свој- ону богодану пскру, дар и вољу посвествима, управо вештином, што је у свакојћују позорници, а томе је један од најдоба кадра да на пут стане могућим за- главнијих узрока оно мало пре поменуто ђевицама, које се ни из далека не дају стање у унутрашњим одношајима глумач-