Pozorište
~
–егогр У НОВОМЕ САДУ У СУБОТУ 31.
АВГУСТА 1885, пол
а | + ТОДИНА Х. =
оф
УРЕЂУЈЕ
ОУ РШТЕ ·
фер 4
Бод] 6.
с
|
А. ХАЏИЋ,
Излази ва време бављења позоришне друживе у Н. Саду
дан пут на по табака. — Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60
свагда о дану сваке представе, иначе сваког месеца по јеновч. месечно. —
Шала у једној појави, с певањем, по У. Ј.
Тима Смушић
До душе лако је правити рачун без крчмара; ал ако крчмар дрекне: нема вересије! — то толико значи, као да је рекао: нема ручка! (Пева).
„Ал што да се ја бринем, Што да се печалим,
За шту овај свет рђави Још већма да кварим 2“
Кад је могао онај краљ нудити цело своје царство за једног коња, зар ја не кадрил — са мојом Ленком. Ал (чује се како избија сат) до то је већ 8 сата, а ја сам још у неглижеу. Где су те жигице2! (Баци капут и шешир и отрчи к столу). Брже, брже ! Та за, бога у реду је, да ја будем на балу пре ње, да ја њу дочекам, а не она мене. Како ће се љупко осмехнути, кад јој се ево овако поклоним (проба, како ће се поклонити). Али где су те жигице! (Говорећи то, тражи кутију и нађе је). Ето сад белаја, само једна жигица! Да се угаси, — зло п надпако ! (Запали жигицу и пажљиво припали свећу). Хвала богу, — и бист свет! Тако да просвјетит сја — (Прекине и метне прет на, чело). Али боље ће бити, да направимо буџет примања и расхода, по савету мога негдашњега професора народне економије. (Извади новце и броји). Један два, три, и један: четири, п један: пет, и четрдесети шест новчића. До душе, катштат није
Пе
СПРЕМА СЕ НА БАЛ.
ОДО, :
Збива се у смушићевој соби.
(Наетавак.)
могу жртвовати неколико ручака за један сад — као злато (мртоди се, тресе главом, и пири на сто врага! та
Станновсном за српсну позорницу удесио Ј.
Добриновић,
.-
велики, али — (Међу тим је откопчао кајиш, па гледи у њега) човек п не треба да живи од капитала већ од интереса. Но у оваким приликама нека иде без трага и капитал. Даклем, за улазак, вечеру, чашу пива, пи њој слаткиша би ће новца довољно, — а |ито се тиче Фијакера, — али Фијакера се то ништа не тиче, хоћу ли ја на бал ићи пешке, пили ћу можда одлетети на крили|ма бога Амора. — Истина, небо се мало | натуштило, а новосадске су улице чисте
7 Алан) п за то мојих пет Форината пре|Зиру сваког Фијакера. (Метне новце у џеп),
Шта ћу садр — Ала сам се збунио; не знам шта ћу пре. Да почнем од главе, | или од петер Хм, глава, глава! — Глава је готова, — само не знам вреди ли оних 50 новчића, што сам за њу Фризеру дао. а за бога, та не ћу ја играти на глави, — та кад се иде на бал, онда су ноге главна ствар. Даклем почећемо од ногу. Е, па да видимо како стојимо са ципелама. (Извади испод постеље пар ципела, па их посматра). Не вреди много; али није вајде ! Кад немам да купим лагпране, онда, љубезњејши 'Гимо, олагирајте пх својеручно. (Седне на столицу и чисти их, међу тим непрестано говори). Ко је правио ове ципеле Човек. Али мени је један народни питомац, који је био у Бечу, рекао, да то није истина, -— не прави човек ципелу, него
=