Pozorište
–ехголљ У НОВОМЕ САДУ У ЧЕТВРТАК 20. МАРТА 1886, о
Па
лих. |] |
У РТОДИНА
ТЕ сна
УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.
Излази ва време бављења позоришне дружине у Н. Саду свагда о дану сваке представе, иначе сваког месеца по је-
дан пут на по табака, — Стоји за Нови
Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. —
МА ПОЗОРЧИЦИНИ У животу.
ШАЉИВА ИГРА У ЈЕДНОМ ЧИНУ, НАПИСАО М. Ш. М.
пене
ср СР ср а Еје
Милутин Станић, економ. Даница, жена му. | Смиљка, кћи му.
Савета ПЏетровићка, удовица. Душан Павловић, адвокат.
А
(Ужусно намешшена грађанска соба. Врата с обе
стране ч у дну. До провора столови, на њима
неколико књига, листова и женских радова. Око столова столице.)
ПРВА ПОЈАВА. Петровићка и Душан (улазе на врата у дну.у
Петровићка. А, знате-л, господине, к'о да смо у боб врачали! Баш ми је мило, што смо се овако лепо састали! Та тражим вас већ —
Душан. (За себе.) А и мени је до врага мило! Баш сад је мораде ђаво нанети! (Тласно. О, молим, молим! Али решење још није дошло због оног сребрног ибрика, што вам је остао у наслеђе и ако сам ја —
Петровићка. ( Гледа око себе по соби, за себе.) У соби нема никог! А, овако згодну прилику несмем пропустити. Треба већ једном да однесем сигурне вести Поповићки. Морам испипати, да ли је што у ствари, па ма шта било! (Гласно.) Други пут о том, драги господине, други пут. Та кад сам могла читавих петнаест година чекати, моћи ћу и још неколико месеца. Ја. знам, да сам сад бар предала своју ствар у сигурне руке и сасвим сам умирена. Од оних пређашњих адвоката ниједан није умео ни запети, — али махните их, молим вас, није о њима вредно ни говорити! Друго сам нешто ја хтела, драги мој господине, хтела сам (пригне му сет сасвим полако говори) да вам честитам !
Душан. Да ми честитатег! На чему госпођог А, збиља, да није на оне три хиљаде Форината, што сам зимус наследио од ујака2 Е, хвала, хвала, госпођо !
Петровићка. Ала се чините невешти, само да би какогод ствар забашурили! Та тада сам
сасвим друго на типару. Ал но, но, не бојте се ништа, не ћу ја то ником рећи, ако само желите, да се у тајности држи. Та мени се бар можете сасвим слободно поверити ! Ви и не знате колико је тајана у мени закопано као семење у земљу.
Душан. (За себе.) Само је то ђаво, што се свако тако семе прими у теби, а одмах и изникне, и то са врло богатим плодом! Само да ми је знати, шта хоће она управо самном 2 ( Глаесно). Госпо, ја вас заиста не разумем.
Петровићка. Не разумете2 Е'о бајаги. Та шта шеврдате ту ваздан, мислите, да ја не знам, да се ви — жените.
о Душан. (Смеје се) Ха, ха, ха! Ког Ја се женим 2 ! Али, за име света, како сте се дали само тако љуто преварити 2
Петровићка. (За себе.) Само напред, да изађемо на чистину! Ако се заиста не жени, благо мени е Поповићком! Мора наш бити! (Глаесно). Тим начином се варају мала деца, драги мој господине, али ја више нисам дете и непреваристе ме, не! Познајем ја добро своје људе.
Душан. (да себе.) Или су тебе насадили, или мени плетеш замку! Али ако је ово, чекај, бабо, сама ћеш се у њу ухватити ! (Гласно.) Ја видим, тоспођо, ви сте нешто начули, али вас уверавам, да нисте добро обавештени —
- Петровићка. Боже мој, што се ви умете претварати! Но залуд труди, врло сам добро ја
ја већ учинила своје — лепо, врло лепо од вас, извештена и знам све! Џ; и не сећате се више! — а сад је пак нешто Дутан. Заиста дон о