Pozorište
| – бор 240 ребоск—
»
представљан; и ваљда зар из пијетета према|да то се тражи у нас од глумца да поред свооцу драме беше, као што поменух, доста света. је струке игра према указаној потреби и друге Глумци су пак играли е вољом, што је иначе улоге ако пе баш „изврено“, а оно бар о ла редак случај при представљању српских драма. на „АГ улогу и целину комада. Г-ђа МиловаНарочито се одликовао Обилић (г Цветић), Ву- вљевићка била је врло добра у „Рат у миру“, док косава г-ђа (Гргурова), а бога ми и цар Лазар, Је У „Ранцављевићима“ као Лујза била врло слаба. кога нам врло лепо и са достојанетвеношћу увек 92 то треба да је још итледамо у разним паризводи г. Анастасијевић. А дервиш (г. Хаџи- тијама, па да тек о њој, акоее у опште може 9 поДинић) и по масци, по Фигури и држању беше четницама што пресудно рећи, изречемо свој суд. сушта елика злобних дервиша, који распаљиваху На оперету се мање поклањала пажња и у своје време Фанатизам у правоверних против ређе су давате. Тако и треба. Још смо. мњења, ђаура. Ама у малне заборавих и Негоду, кога да повор. певачице Гавриловићеву и Фрасинелу је г. Гавриловић извео врло лепо, те је оно коми-|с тога и не треба држати. Оне примају плату, чење његово изазвало у публици допадање и смеј. а врло ретко — певају. Да се оне могу да уноДалеко би нас одвело, кад би овде почели требе- као епизодисткиње у комадима, онда ово да потанко претресамо и прегледамо све, што ми пе би рекли, али пошто смо видели да „проза“ налазимо за нужно да треба претрести у нашем није апсолутно за њих, и дагих — нарочито позоришту за време ове свршене сезоне. Са том || авриловићева — просто чини ОтуИни. намером и не узеемо перо у руке, али то право Позориште 15 оштећено губитком језадржавамо за почетак идуће сезоне. Могло би лног вреног члана Л. Лугумерског. се напоменути, да је ова сезона била проткана. Млађих чланова, на. које би позориште могло прилачним незгодама, које наступише услед је- рачунати као потпору и замену старијима и нема. вењег ратаи да је за мало дошло у литање и опета- | Опит, који јег. Тоша Јовановић чинио лањеске годинак позоришта. Преставе беху обустављене и чла- | не сапитомцима позоришним, остао је без успеха. нови позоришни растурише се: неки као војници Ово је за цело врло велика штета што их немамо.
"у своје команде, а други, старији, беху раепоре- Г. Илија Станојевић играо је сваку своју
ђени као администратори и стараоци по болница- улогу врло добро, а јоти није ангажован, Упрама. Тако исто и еве чланице позоришне беху ва би требала, бар идуће сезоне, при почетку болничарке, где се одликоваху марљивошћу "И да га ангажује, јер зашто би се тиме учинило да заузимањем око надгледања рањене браће. |та прогута каква, „путешествујућа“ дружина, где Рат се свршио и позориште је са закључком се не може напредовати него ће застати на мира отпочело по ново своје представе. Избару једном месту и тако остати вечити полутан. за представљање комада поклањала се овобита. На првом одличном месту има се одати пажња ове сезоне. Превода је било прилично, за велика“"хвала-дичној Меценаткињи нашег позорималим изнимком, махом одабранијих. А био јеи шта Њеном Величанетву Краљици, која се вазда један ориђинал „Шокица“, Ва идућу сезону на старала матерински о позоришту, редовно посереду су још неколики орпђинали, које ће управа, Ћујући га и помажући обилато својом дарежљивом као што чујемо, одмах изнети на позорницу. руком и етарајући се о његовом унапређењу. Глумци, скупа еви радили су све, што је до. Са великим задовољством помињемо, да је њих стајало, и ако ву, грешници, они једини би- публика била веома наклоњена позоришту, те ли који су осетили по кеси српско-бугарски рат | га је добро посећавала, па и у оним јаким вру— одбитком једне петиње њихове плате. Имали|ћинама, што иначе није бивало прошлих година. би још да речемо коју о новим чланицама, које | На растанку са позоришним члановима, су на реду за ангажман, о г-ђама: Милосављевић- | желимо им срдачно да све време свог одмора, ки и Павловићки, алио њима, по обећању, при после истинских напора, употребе што боље пи почетку сезоне, где ћемоу претрес узети све. Сад | пријатније, па да их идуће сезоне видимо саби рекли да обе нагињу жанру наивних девојака, а| купљене око храма Талијиног чиле и одушег-ђа Милосављевићка још и размаженим и ћудљи- вљене, да наставе свој племенити посао са још вим Ксантипама. Но према томе, што их гледасмо | већим одушевљењем и оживелом вољом за игранеколико пута, све то није од пресудног значаја. њем после одмора — па макар се за љубав тог Наше позориште материјално слабо стоји, одушевљења, и повадила из неких ложа она злоте мора једног глумца и глумицу да упо-|гласна електрична звонцад, која су својим дејтребљава, у недостатку довољног броја, на ра-|ством на давање различитих знакова учинила, зновреније улоге. Свакако није могуће држати те против њих грми општа анатема и читав их у „Фаху“, као што то могу да чине осталакомплот од стране глумаца !“ позоришта у сретних великих и богатих народа. Издаје управа српског народног позоришта.
а: : 6 =
ШТАМПАРИЈА А. ПАЈЕВИЋА У НОВОМЕ САДУ.