Pozorište

љексбче У НОВОМЕ САДУ У СУБОТУ 6. ЈАНУАРА

1896. «о-ој—

фл

у РОД. 1 ~

о о

ПИО ЗОЈ РЈ ТЕ на:

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.

Излави за време бављења позоришне дружине у Н. Саду свагда о дану сваке представе, иначе сваког

месеца по је-

дан пут на по табака. — Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. —

ПОЗОРНИНА КАО МОРАДНА УСТАНОВА.

| [-. савај је створила свеопшта; неодољива тежња за новим и ванредним, захтев, да се

освети, на. што нас страсти покрећу. Заморен вишим напорима духа, клонуо под теретом једноликога занимања и пребит чулности: морао је човек осећати у себи празнину, што никако није годило вечитом нагону за радом. Наша природа, која, као што не могаше дуже остати у животињ-

оком стању, тако не могаше ни финије послове |

разума продужавати, захтеваше нешто средње, чиме би се обе противне крајности спојиле, опора запетост претворила у благу хармонију и олакшао узајамни прелаз из једнога стања у друго. Ту корист уошште пружа естетеки осећај илити осећај лепога. Како пак мудром законодавцу прва брига мора бити, да између два дејства изабере оно, што је највише: не ће се он задовољити само тим, што је обезоружао наклоности свота народа, него ће их, ако само могбуде, употребити, за оруђе виших својих смерова И гледаће, да их претвори у изворе блаженства, те с тога изабра он пре евега позорницу, која отвара бескрајно поље духу, рада жељном, а пиће пружа свакој душевној енази, а да сувише ни једну једину не затегне него да образовање ума и врца споји са најплеменитијом забавом.

Ко је први изрекао, да је држави најчвршћи стуб религија — да би, да ње није, п сами закони изгубили снагу, — бранио је можда и нехотице и незналице позорницу са најплеменитије стране јој. Морални утецај позорнице одређен је баш том недостатношћу и том колебљивошћу политичких закона, због чега држави и јесте религија преко нужна. Закони, хтео је он рећи, крећу се около дужности, које забра-

њују — а религија тражи баш прави рад. Законима се само стаје на пут раду, којим би се друштво равдружило, — религија иште баш

такав рад, који ће га још тешње дружити. Закони господаре. само тамо, где се воља отворено изразила, њима ву само дела подложна релиђија је пак строги судија чак и у најекривенијим кутовима ерца, она прогања мисли до крајног им извора. Закони су глатки и чишки. променљиви као Ћуд и страст — релиђија пак везује строго и на вечито. Кад бисмо пак ми хтели баш да и предпоставимо, што никако не. стоји — кад бисмо допустили, да релиђија има тако велику власт над ерцем евакога 40века: би ли она потпунце образовала човека а би ли и могла; Релиђија (ја делим овде њену политичну страну од божанетвене) релиђија дејствује, у целом узевши, више на чулну страну народа — можда јој је баш и дејство тако сигурно услед те чулности. А кад бисмо јој то узели, узели бисмо јој и внагу — а чиме дела позорница! Релиђија већем делу људи није више ништа, кад јој потаманимо иконе и обележја, кад јој уништимо слике, које престав-

љају небо ипако — па ипак све то није ни- |

шта друго, до дело маште, нерешене загонетке, бауци, и мамци из даљне даљине, Како би се оснажила и релиђија и закони, кад би у свезу ступили ба поворницом, где је све живо и наочиглед сад бива, где се у хиљаду видова равтоветно п метинито пред човеком ређају и порок ва врлином и блаженство са јадом пи чемером и лудост ва мудрошћу, где промисао своје загонетке решава, а чвор свој њему пред очима дреши, где срце човечје на мукама страсти

своје најтише покрете исповеда, где све обра-“

зине падају, где нестаје сваког белила и руменила већ истина, неумитна Као и Радамант, држи вуд.

Поворница почиње онде да суди, где област светских закона преетаје. Кад правда за злато

ај

26)