Pozorište

и тур –аељ У НОВОМЕ САДУ У СРЕДУ 24. ЈАНУАРА 1896. осе | > ИЕ о | | | 51 БРОЈ 5. % оф | УРЕЂУЈЕ А. ХАПИЋ ; ПИ са ка бављења поворишне дружине у Н. Озду свагда о дану сваке представе, иначе сваког месеца по један пут на по табака. — Е за Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. 4 ГУСТАВ. салвиви У ХАМЛЕТ ТЕ „ОТЕЛИ“. До (Свршетак). | 15, 1 Да [54 7 76 5 1 бо ХФалвини је мното бољи био у „Отелу“ него (алвинијев „Отело“ у дпреци према Роси- | Фљу „Хамлету“. Занимљиво је било пратити јеву, неврастеничан је човек Мавританац 6 | његову штру у „Отелу“, јер се ту тачно држао | финим осећајем, којега срце одмах реатира 6 | ехваћања и приказивања свога оца, који је | потенцованим афектом на спољне повреде. | особито „Отелом“ пронео славу свога имена це- Као таквом красно му пристаје она једнолим светом. етавна финоћа и племенито достојанство у првом | Познато је, да се ге балвивијев „Отело“ битно | и другом чину, ба свима могућим дискретним | разликује од Росијевог. Робијев „Отело“ прави | покретима, | је афрички црнац, кога је талијанеко васпитање Како се само јуначки понесе пред напра- | угладило и припитомило, али вамо на површини, | сптим Брабанцијем, а Како просто, без ретор- | под којом као да је само увпавана дивља на- | ског накита уверљиво и невино казује већу, | рав и силна страст, која пробија свом елемен- | како је очарао Дездемону п љубав јој задобио | тарном еплом, чим је дирнеш у живац. својим причањем о евојим јуначким делима. | Робијев је „Отело“ велико дете врелог 6к- Како вамо 6 удивљењем мотри Дездемону, | ватора, до зла Бога осетљив у љубави, а гро- | па кад она изјави, да би се њим пошла на | зан у страсти. За разлику од Салвинија вредно |-војну, понос и љубав своју исказује речитом | је споменути на „волуптуозни“ „Апфато“, кад | мимиком. - поведе Дездемону на Кипру у брачну ложницу, Внаменито је место, кад пола у страху | _ према готово нечујном, блаженом и нежном по- | ускликне на саркастичну примедбу Брабанцизиву Салвинијеву. јеву о невери Дездемониној : „моју главу за Кад Јато Робија, као „Отела“, подетиче | њезину верност !“ на љубомору, он савлађује себе пред њим, а Ту је дирнут најоветљивији живац срца гњеву евом даје одушке, кад мисли, да га Јаго | његова. "не види. Салвини је ту одмах немиран, узбуђен У трећем чину је Салвини велик. Својом и почне се трзати пред Јагом. Роси сав бесан, | живом, ванредно гишком пи зорном мимиком на пробада Дездемону очима евојим као ножевима | лицу свом и покретима, као помоћу нових зрака повле иепшта, а (алвини сав је батрвен од | професора Рентгена, ствара он пред очима глеболног очаја и тешког унутрашњег гњева. далаца фотографију душе Отелове, у коју капље Салвинијев „Отело“ већ је по спољашности | кап по кап љу боморан А из клеветничких својој нешто ново. Није то црнац афрички, већ | уста Јагових. смеђи Сарацен или Мавританац. те (се тиме Ванимљивија је очигледна градација у Салудаљава од песника, који говори о „грудима | винијевој игри: е почетка као да не мари, што црним као пакао“; али та промена само је у | му Јаго казује, али на брао у његовим очима прилог разумевању, јер се тако лакше може | севне муња, прислушкује, па узбуђен сумњом, схватити, како је могла Дездемона заволети | устане и моли Јага, да говори јасније, Каква глађеног и финог Мавританца, него ли при- | обилатост психичких промена и живих покрета ! питомљеног црнца Ровијева; а уз то је тиме (Свака даља реч Јатова нож је за рањено омогућена богата мимика лица, којом и највише | му срце. Његово поновно чело застру тмасти утиче на нас Салвинијев „Отело“. облаци, из очију севају муње, а из уста про-

[С] 5 ~