Pozorište

–есвњ У НОВОМЕ САДУ У НЕДЕЉУ 4. ФЕБРУАРА 1896. о»

Ма Е л 7 14

«БРОЈ 0, У

Н –. а 5

8 ПНЕ

леве 1 ОЗОМШТЕ

| УРЕЂУЈЕ А. ХАПИЋ.

у Н. Саду свагда о дану сваке представе, иначе сваког месеца по је-

У

дружине — Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. —

Малави за време бављења поворишне дан пут на по табака.

ГРАЂА ЗА ИСТОРИЈУ СРПСКОГ НАРОДНОГ НОЗОРИШТА.

(Наставак).

лица

а представе најмимо дворану у гостионици | Ју „код српске круне“ (вадашњи општински | уд). Локал је био лен, али сувише мален и | тескобан.

Кад сам се пријавио у двору ради аудијенције, добијем одговор од кнежева секретара, покојног Јокешћа, да је кнез већ извештен о доласку позоришне дружине и да ће поручити, кад хтедне доћи на коју представу,

За 19. септембар била су заказана два шаљива комада: „Он није ЕН и

„Пуковник од осампавст година“. Тога дана буде поручено из двора, да ће Енев доћи на представу.

Пре доласка кнежева станемо ја и управитељ вароши Барловац у ходнику код главних степеница, и мало после спазимо кнеза, где се пење уз степенице с танким шташћем у руди. Поклонимо се обојица, управитељ ме представи кнезу и да ми очима знак да пођем напред упоредо 6 кнезом.

„Колико се мислите бавити у Београду,

тосподине управитељу“ — запштаће кнез по-

сле мале почивке.

„Четири месеца, Ваша Светлости!“ | „То. мора да се надате добром одвиву од | публике, кад сте (бе решили, да тако дуго | останете,“

| „Ми ћемо се трудити, да задовољимо пуб-

лику и да завлужимо њен добар одвив“

| У том дођемо до уласка у дворану. Кнез || Махну лако главом п уђе унутра, а ја одем на | позорницу.

| Израз лица кнежева, кад п тон његова го| вора био је благ, али уједно и озбиљан, екоро хладан. "Тако је остао неко време пи у по| 4 четку представе.

У ПК

Мало по мало почеше црте његова добијати топлији израз. Он се поче изнајпре емејшити, а за тим га видеемо, да се неколико пута и слатко насмејао.

„Чееститам, господине управитељу, ваши чланови играју изврсно“ рече ми кнез, кад емо га при изласку из дворане дочекали и уз степенице до доле испратили.

НМрви корак испао је срећно. Кнез је отишао са представе пуно задовољан. _

Сад нам је још требало наћи кога од интимнијих пријатеља кнежевих, али који ће уједно бити и позоришту пријатељ, и позоришну ствар и моћи ин хтети заступати код кнеза.

Таког смо пријатеља нашли у старом члану касације Моји Гавриловићу, сад већ покојном „осподину Моји“, као што су га обично ввали.

Добри стари господин Моја Додавио нам је на еваку представу. Ја брзо нађем начин, да се б њиме ближе познам. Он је становао у „старом зданију“, а редовно је ручавао 6 двојицом својих колега „код 'Тиродца“, малој једној гостионици ниже митрополије. Онде и ја погодим за себе ручак, Као четврти редовин тост за столом господина Моје,

Кнез је после оне прве посете у позоришту наскоро отишао на скупштину у Крагујевац, а по повратку отуда лежао је неколико дана у Смедереву од гушобоље, а доцније иу Београду неко време слабо је из двора ивлазио. Господин Моја одлавио је сваки дан после подне кнезу на разговор, као стари пријатељ дома Обреновића. Том приликом доносио је кнезу рапорат о свакој нашој представи и кнез га је с интересом слушао и радо ве извештавао о нашим етварима. Други дан за сто-