Pozorište

ј

па ди ван аи =

| ;

еј

ди се вратим « њоме после даогодишњег од-

вуства у Нови Сад. На главној скупштини.

позоршиној у септембру захвалим на подпредседнишшву поворишног одбора и на управитељству дружине позоришне п пређем 1. октобра

у Београд, где будем наименован за управитеља београдског позоришта, на

основу закона од 17. октобра 1868., којим је установљено „народно позориште“ у Ђеограду.

(Наставиће се.)

–— === режија

ТИОФИЋИ.

Бо

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(Поп Доброслав, слика из српског народног живота у 4 чина, с певањем, по туђој замисли П. Адамов, музика од Х. Дубека).

(Свршетак).

Све ово још не значи, да „Поп Доброслав“ не би могао бити привлачан комад нашег репертоара, особито за народ. Само би се морао ради тога комад по гдешто прерадити, држећи се што више овог техничког правила: време и простор употреби што боље, тако, да с временом не наиђе чама и умор а у простору да не настане празнина и забуна. При преради би се требало откинути еасвим „туђе мисли“, јер изгледа да је она писцу ипак гдегде везивала руке, те су доспеле црте и мотиви, који ве потичу из српског живота. Особито би се морала експозиција, боље обрадити. Од добре експозиције много зависи правилно развијање радње, јер се набрзо покаже шта је сувишно, шта ли недостатачно. Чини ми се, екупштина назаренска није овде тако важна ствар, да је потребно приказивати је опширно. Па и долазак Доброслављев међу Назарене могао би се догодити иза кулиса. Место тога потребно би било, да о Гаји одмах више што дознамо, да не би морао после пред дрквом својим дугачким житијем прекидати ток радње. О Зврцу сасвим доцне чујемо да се интересује за Ружу.

Будући да је ово рад писца, који озбиљно схваћа свој посао, рад једнога од најбољих млађих књижевника, вредно би било о њему расправљати у већем оквиру, него што је реферат 0 позоришној представи, који садржи само тре нутне, летимичне утиске. Тада би се могла оценити и идеја комада, која је у немачком узору веома јасна (управо тенденцијозна), док у нашем комаду није доста разумљива. Остављајући

све то засад на страну, рећи ћу још коју 0 приказу.

написао

У целини је приказ био на оној висини, до које наше друштво у опће може доћи ; а то се могло и очекивати, јер су главне улоге биле у поузданим рукама. Насловну улогу нам је г. Спасић протумачио једнако добро и на местима, где је Доброслав сентименталан родољуб, и где је војник Христов, и где је пастир народни. Гђа М. Марковићка (Ружа), тг. Марковић (Рада) и Душановић (Матија) имали су улоге таман према себи, те није ни чудо, што су их приказали својом познатом вештином. Тешку улогу је имао г: Добриновић (Гаја) Ако у овом карактеру у опће има природности, онда тако некако мора изгледати, како га је г. Добриновић приказао. Особито жив беше приказ онога места, када се Гаја уз велике душевне потресе обраћа. Г. Филиповић (Прока) лепо је пристао уз остале. Карактер Марте је писац чудно замислио, као неку чантраву бабу, којој је права наслада да и без разлога зипара. Гђа Тодосићка иначе добро игра ову улогу, само бисмо је молили. да мало ублажи ону не баш примамљиву страну њену.

Кад је већ писац нашао за добро да при: каже назаренску скупштину, држим, да није лепо да се карикира на позорници. Може се мислити о Назаренима, како се хоће, али исмевати људе који се озбиљно моле Богу (ма били којега 0о6реда или вере), најблаже речено, није лепо.

Тих. 0.

СРПОКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. (Ред позоришних представа).

У петак 9. (21) Фебруара с новом поделом улога први пут: „Роман спромашног младића“. Драма у 5 чинова, написао Октав Феље, превео Светозар Савковић.

Издаје управа срп. нар. позоришта.

МЕ. ој