Pozorište

[ој

= 127

доста ми је, рекох, било дваред видети исакаћену лешину оног онако бајна Доницетијева чеда. Па ипак ето нисам одржао реч, а да је прекршим, на то ме је ле могло навести гостовање тако одличне уметнице, као што је Зорка Теодоси. јевићка са београдског краљевског народног позоришта. Но и крај свег веома лепог певања и исто тако лепог глумљења те не мање лепе госпође — а та госпођа одиста пева веома лепо, глуми веома лепо и одиста је веома лепа — ја и данас морам наново сам себи задати реч, да никакву више лепу певању, никакву више лепу глумљењу и никаквој више лепој госпођи за љубав не ћу мутити угодне своје успомене из млађих година, кад се нисам могао сит наслушати миле музике Доницетијеве баш у „Кћери пуковније“. А сад ћу ваљда умети одржати своју реч. Или она гиздава Доницетијева „Кћи пуковније“ са својим Тонијом и Силписом и Хортензијем и мариизом од Мађоривоље и војвоткињом од Краквиторпа и еа она четир збора, или — ништа. Овакав гасошћ, какав нам се овде нуди по београдском рецепту, хоће човека да очемери. Алали вера најпосле том Фридриху Блуму и том СОпири Димитријевићу са њиховим Антоаном, папа-Тру“ љоном и Филипом! Али од куда, да од Бога нађеш, уз Доницетија — и то на мртво име испребијана — још и Даворин Јенко са дуетом „Лепа је зора —“, од куд ту увертира у Росинијева „Танкреда“, од куд нека арија из неке опере „Изолине“ од неког Стигелија, и најпосле од куд ту нека фантазија „Што срце жели“ од некога Канта 2 Не знам како ко, али ја са своје стране најлепше захваљујем на тој мандари. Мени је ње управо доста.

Нека ми не замери поштована гошћа, ако јој узизгледа да не говорим са довољно респекта о њену гостовању. Но не у стрепњи, да ћу бити криво схваћен, него из чиста уверења морам још једаред изреком рећи, да Зорка Теодосијевићка, пева веома лепо и то гласом ванредно свежим, звонким и умиљатим. Па понављам да Зорка Теодосијевићка и глуми веома лепо и додајем, да кроз њену игру струји онај прави правцати бујни живот. Оно треће није ваљда потребно ви поновити. Ни издалека није дакле њена кривица, што о њеној маркетаници Марији не гоВворим онако одушевљено, као што бих то чинио, да миније сву вољу покварио тај Фамозни београдски аранжман.

Гошћа је у певању имала достојна партнера, _у Марковићу, у глумљењу пак успешно се се њом такмачили Добриновић и Душановић. А да ли јој је ко и у оном трећем био раван, то нека остане отворено питање. Г.

СЕЊ НИ

(Колико је који месник живео ђ Занимљиво је знати колико је живео који од најодличнијих песника, те ћемо то саопштити читаоцима по Батутовом „Песници и смрт.“ Тако грчки: Софокле живео је 91 г.; Есхило 69. и Пиндар 80 год. — Римски: Овид 60; Хорац 57

"и Вергилије 51 год. — Немачки: Гете 88, Ши-

лер 46 и Хајне 51 год. — Француски: Виктор Иго 88, Ламартин 40 и Алфред де Мисе 41 год. Енглески: Шекспир 52, Милтон 66 и Тенисн 53 год. -— Италијански: Данте 56, Петрарка 0 и Торквато Тасо 51 год. — Руски: Тургењев 65, Гогољ 48 и Достојевски 68 год.— Српски: Њетош 88, Бранко 29 и Војислав 88. — Као што се види, српски песници су много краћа века него страни, али они су, радовима њиховим судећи, за готово 20 год. раније сазрели и врхунац своје снаге достигли, него песници оних других народа. рећи, да велики песници стижу на врхунац своје снаге тек између 40 и 50 година живота. Шта би било од наших именовапих, и иначе великих песника, да су доживели бар те године!

према томе и према

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. (Ред позоришних предетава).

У недељу 8. (15.) марта по други пут: „Шокица“. Позоришна игра у 5 чинова, с певањем и играњем, написао Илија Округић-Сремац, за позорницу удесио А. Хаџић, музика од Д Јенка.

У уторак 5. (17.) марта први пут: „Заду шне жене“. Шаљива игра у 4 чина, написао Адолф Ларожн, превео Милан А. Јовановић. (У корист епромашних српеких вероисповедних школа у будимекој епархији.)

У четвртак :. (19.) марта : „Марија Стјуарто ва“. Жалосва игра у 5 чинова, од Ф. Шилера, превео С. Д. К, (У новом нарочито за овај комад зготовљеном оделу).

Издаје управа срп. нар. поворишта.

Могло би се“

=> 27