Pozorište

–есве У НОВОМЕ САДУ У ЧЕТВРТАК 7. МАРТА 1896. ољо–

МЕ А а |

». РОД. ХД. =

пи

- 10301

ЊЕ

– а +

у Б00] 38. +

== Ф- а

УРЕБУЈЕ А. ХАПИЋ.

Излази за време бављења поворишне дружине

У

у Н. Саду

свагда о дану сваке представе, иначе сваког месеца по је-

дан пур на по табака. — Стоји за Нови Сад 40. а на страну 60 новч. месечно. —

РЛУНАН И ПУБЛИКЕ.

Предавање Јоце Савића, главног редитеља дворских позоришта у Минхену.

(Наставак.) ·

ли нисам ее ја ради тога хтео да зазО)држим мало код Грка, 'Та довољно је познато, да ву Римљани удесили клаку не само у позоришту, него и у свима јавним приликама, и да су је јако дотерали. Шрича се, да је Нерон са евих етрана екупио и изабрао младиће из витешког сталежа и 5000 снажних момака из нижих слојева римског народа, па бу се ови, на партије подељени, морали учити и веџбати у евима врстама пљескања и тапшања — мумлање, шупље цигље и црепови били су дотични народни називи — и они су се лепо извештили. Ја се п не вумњам, да у Грчкој није поетајала клака и да се вештина тапшања није свистематеки изучавала. Барем су духовити и љубавни Грци о постанку татшпања у знак одобравања и о пореклу сродне клаке измислили тако малу и кравну митолошку анегдету, да је не могу овде прећутати. Мој поузданик Бетшер (ВО сег), дугогодишњи лични и литерарни пријатељ Вилендов, приповеда ово: „Праве музе (виле), оне сестре у светом трипут-тројетву, оне Олимпијанке, које су се некад старом аскрејском певцу Исиоду често у сну јављале и које ву од тога доба тврдокорне и неумољиве на позиве и вапаје стотине будних надри-песника и етихотвораца — те бу праве муве, тако Каже грчко боговеко родословље, кћери старешине боговеког Дива (Зевса или Јупитра) што их је имао са високо хваљеном Мнемовином, богињом памћења, а из тога следује одмах лепа и корисна примена, да музи и њеним посинцима и поћеркама на позорници и иза позорнице —- ако на срамоту матере им нису подметнута деца — никад нису нужни поматачи или шаптачи (суфлери). Али 6 тим пореклом светих девет сестара није се могао

задовољити Грк, који сваку ствар све даље духовито равпреда. Музе те рођене су у Аркадији, у правој колевци грчког народног боговског рода. Ту су нашли и своју дојиљу. Је ли какво чудо, што се код старих спомињу и дојкиње муза Звала ве Еуфема т. ј. милостива мамица. Но та Еуфема имала јеу Аркадији са тамошњим пастирским богом, Паном, љубавну авантиру, а као последица од тога поникло је несташно и весело шумско ђаволче, ватприск, по имену Кротос. Тако постане тај мали Сатир Музама брат по млеку. Дојиља их је све заједно дојила, неговала и одхранила. А кад су Муве доцније отишле у Тевпију у Беоцији, па се настаниле на њима самим посвећеном Јеликону и ту св наместиле у чудноватом станишту,

шумеком поворишту, које је сама природа дивно и дражесно удевила, — отишао је б њима тамо и брат им по млеку Кротов и остао им је нераздвојни друг. Па кад су ту удешавали свој небески концерат и на изменце у лиреким и драматским песмама заносили и усхићавали 60тове и људе на позорници која је била овењена зеленим ловором, — тад је мали Кротос седео и привлушкивао зашиљеним ушима, сакривен у каквој сеници, па кад су муве, по његовом мишљењу, штогод најлепше извеле, ташпао је он у знак допадања и одобравања «а својим јаким песницама много јасније, него што се то може произвести најгласнијом виком — и то на радост нимфе Ехо (Одјек), која је у наоколо била скривена у свима закутцима и сваки звук удвојавала. Људи, који су се ту нашли, чинили ву то што и Кротов и ташшали су такођер. С тога ву се музе у радости својој, што им је порасла слава Кротововим изумом, обратиле е молбом на Јупитра, да одликује Кротоса, који

о•

н он