Pozorište

мовања у „Бургтеатру“, ступила је на позорницу хиљаду седам стотина и четрдесет и шест пута, у сто четрнаест различитих улога.

Приликом своје двадесетпетогодишњице, 19. маја 1887., одликовале су уметницу

многе крунисане главе различитим почастима, : -

Кад је оно г. 1896. славио „Бур:театар“ стогодишњицу своју, подарио је

Волтерци наш краљ златан крст за заслуге в круном.

1. септембра 1874, пошла је за белгијског грофа О'Силивена де Граса, који је умрљо г. 1888.

Брак им је био узоран,

Шарлота Волтерка била је од оних ретких елементарних уметничких које без помоћи икоје школе умеју попети се на врхунац глумачке уметности.

Код ње није било говора о извесним узорима или о туђим побудама. Она није подражавала никоме, она беше самотворна снага.

Почела је као статискиња на позорници и за кратко време постала првој немачком трагеткињом, па је на том месту славно и дично иестрајала за тридесет година. Шарлоту Волтерку украшавале су све спољашње велике глумачке врлине. Са својим високим ставом, племенитим и класичним профилом, дивним органом била је као рођена за трагедију.

Њезини покрети и мимика беху пуне племенитости, а њезин говор у обичној темпи показивао мирно достојанство, а у навали бурне страсти потресну снагу. Њезина

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. („Лепа Галатеја“, комичка митолошка опера у ! чину, написао Поли Ханрион, музика од Фр. пл. Супеа. — Пре тога: „Еманципована“

шаљива игра у 1 чину, написала Даница Бан-

дићка Телечкова. — Затим: „Мила“, шала у 1

сила, |

46 ~~~

техника презирала је бравуре разметљиве виртуозности.

Данас је ушло у обичај, да глумци праве у болницама студије, па се кидају, да управо тако кашљуцају како кашљуца човек, који пати од сухе болести, или да управо тако муцају, како муца паралитичан човек. Физиолошка тачност сматра се првим правилом: душа ваља да ћути, а да говоре само органи нашег тела..

Тој техници није се клањала Волтерка, већ је увек гледала, да задовољи и естетичаре идеалисте, обазирући се при томе на оправдане захтеве сценске реалистике.

Она је увек гледала, да се хармонично · прилагоди интенцијама песниковим и да се. "са свим

претопи у приказивани карактер.

Богата њезина уметност сретно је спајала два са свим противна елемента.

Доктринарни естетици разликују у глумачкој уметности два стила: класично патетични п модерно-реалистични.

Прави уметници не дају се упрегнути у јарам теорије, већ иду својим путем и стварају самостално, самоникло.

Волтерка беше таква суверена појава. Од првог стила имала је она племенитост и складност, од другог стила темпераменат и окретност. Она би у „ИФигенији“ показивала мирноћу мрамора, а као „грофица Орсини“ беснила бп као олуја.

У њезиној природи састале се две противности, које су, као две добре сусеткиње, мирно трпиле једна другу.

Она се није подвргавала укусу и сувременој моди, већ беше права свећеница уметности.

ЗАЋИ.

чину, по Гернеру, за српеку позорницу прера-

дио Коста Трифковић, Ова та три комада приказана су '. јуна 0. Г.)

Баш емо захвални нашој неуморној позоришној управи, што је знала ствар тако удесити, те су мало не све боље снаге наше вредне п030-

| +78