Pozorište

ке оф

зориште мора тражити за Нови Сад локалну дозволу за представе позоришне, пошље високом кр. угар. мпнистарству унутрашњих послова образложену представку, с молбом, да одбије тај захтев магистратски, пошто је по уставу друштвеном Нови Сад стално седиште овога друштва, где би позориште наше имало права увек представе давати, и пошто се то до сад није никад захтевало од како друштво ово постоји. Према том упутству скупштинском поднео је управни одбор високом министарству представку путем овдашњег магистрата. Но високо министарство одбило је ту представку и није одобрило, да се на основу досадање праксе позориште ни од сад не мора пријавити месној власти ни дозволу тражити за представе позоришне у Новом Саду, — и то из разлога, што варошки магистрат даје локалну дозволу за представе на темељу налога министра унутрашњих послова од

79

26/ХП. 1896. бр. 110.065, а то решење оснива се на законитој наредби, да су нозоришне представе зависне од дозволе месне власти. Од те наредбе пак не може се чинити изузетак, а та околност, што је средиште и седиште српског народног позори-

шта Нови Сад, не може утицати, да се ску-_

чава право месне власти за дозволу. О овом решењу високог министарства извештава се и скупштина друштвена.

Благајна друштвена сконтрована је неколико пута и нађена је у реду.

То је у главном радња управнога одбора.

Осим тога извршени су у течају ове пословне године још многи редовни послови и расправљени су разни предмети од мање вредности.

Подносећи овај извештај, 'умољавамо славну скупштину, да га узме на знање и одобрење.

дистичи.

ЕВРЕ 6

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(Српско народно позориште у Оееку.) О борављењу наше позоришне дружине у Осеку доноси „Браник“ у евом 124 и 186. броју ове извештаје: „Чему све не надасмо, о чему тек сањасмо, постаде лепом јавом: наше народно позориште дође нам, ето, у госте, да, ако Бог да и добра срећа, остане код нас дуже времена, па да даје представе у нашем градском п030ришту. Наши овдашњи немачки листови у почетку дали су очита израза своме незадовољетву, што ће зимну сезону отворити наше, а не немачко позориште, али повле неколико представа, кад су се уверили, да је скупна игра у наших глумаца изврена, и да су они једнако кадри извести и најтеже глумачке задатке било то у драми или у шаљивим нграма: почели су пивати с највећом хвалом о представама нашег позоришта, наводећи, „да прикази нашег позоришта стоје увек на висини уметничког савршенства, да игра цаших глумаца може задовољити и најстрожије критичке захтеве, — да публика увек

= пад =

с највећим задовољством излази из позоришта, те тако, требала би доласком својим да потпомаже српеко народно позориште, које то потпуно и заслужује.“

Од досад приказаних комада најбоље су се допали ови: „Нијоба“, „Кенски пријатељ“, „Роман сиромашног младића“, „Ђидо“ и „Лажни цар Димитрије“.

О предетави „Лажног цара Димитрија“ донео је овдашњи лист „Оле Огап“ ошнирну критику, из које ћемо навести нека места, да се види, како сад пише лист, који је био најнерасположенији према нашем позоришту:

„не Апбаћтппс уаг те Мидеђепав ет Кеја папа гтовађег Богата уотђегењег шта те Чеп Беетреј роебзећег Ууећће. Нег: Вис. дег ти егафбеп Маје ашћгаћ, блог го Фе гета ге, Фе ћбсћафбеп Апзргаеће «геПепде ТиејтоПе аПев та, ша ве гЈаплепа 21 резбаЊеп. Пег Вена вфећтетје 5јећ уоп Асђ ти Абер ппд Фе Ттасег Фет НапрегоЛев уикер мебасћ ебтивећ под ет те репшећ,“

де