Pozorište
а
комадима са певањем, а по потреби и певање на хармонијуму пратио.
Сваку хвалу и похвалу заслужују и врле Панчевкиње, које су својим добровољним прилозима омогућиле, да се за наше народно позориште набави једно старо-ерпско, златом богато извезено одело у вредности од 300 оор. У а лога показале су особиту ревност: гђа Софија Радосављевића и гђца Јованка пл. Јагодићева. Нека им је овде изречена хвала на том њиховом ревном заузимању !
При растанку изјавио је месни позоришни одбор у Џанчеву жељу, да наше позориште сваке године дође у Панчево, али на краће време, п тоне о месојеђама, када се прпређују многе забаве п игранке у истој дворани, где се дају и представе. Тим начином могао би се боравак нашег позоришта у Панчеву увек осигурати.
Из Панчева прешла је наша позортпина дружина у Земун, ту се бавила од 21. фебруара до 8. маја о. г., давала је 837 представа, појала је у цркви о елужби божјој и приредила је концерат уз пријатељско суделовање г. Жарка Савића, оперског певача, и г. П. Кранчевића из Панчева. Недељом и свецем приређиване су представе за народ с обаљеним ценама. Необичан, велик утисак учипила је на земунску публику „Балканска царица“. И
приход од те представе био је необичан: осим.
358 Фор. 27 п. Ниједна предетава, оних у Новом Саду, није донела толико прихода пи у једном месту нашем. На ту представу дошао јебиомн г. Јован Борђевић, отац и творац нашег народног 1030ришта. Он се веома похвално изразио ипо самом драмском делу кнеза-песника ио природној, неусиљеној, неизмајсторпсаној игри наших глумаца, који су, као што рече, „у складном приказу те драме достигли славне некад „Мајнингенце.“
По неком старом закону још из Банових времена, земунска политичка власт није допустила, да се велике недеље, и римокатоличке и православне, дају позоришне представе. Из разлога, да се не би дашпгубило и тиме велика штета нанела позоришту, а из разлога, да се докаже
лепа заједница и стварна свеза између нашег и београдског народног позоришта: управе оба позоришта удесиле су, да се за време римокатоличке велике недеље да-
ју четири заједничке позоришне представе
у Београду, а после тога једна заједничка представа у Земуну.
У Београду су даване ове четири заједничке представе: 1. „Лажни Димитрије“; 2 „Риђокоса“; 3 „Сеоска лола“; 4. „Лепа Галатеја“ п „Јованчини сватови“, а у Земуну једна, и то: „Мадам Сан-ТКен“.
Главније улоге у комадима, који су давани у Београду, приказали су глумци нашег, а споредне глумци београдског нозоришта; главније улоге у заједничкој представи комада: „Мадам Сен-жен“ у Земуну приказали су чланови београдског, а споредне чланови нашег позоришта. „Лепу Галатеју“ пак приказали су наши, а „Јованчине сватове“ београдски глумци. У „Тепој Галатејн“ излазила је на позорницу у Београду као гошћа гђца Султана Цијукова.
Те заједничке представе _ како. ћу Бе-
"ограду тако иу Земуну испале су, по ми-
шљењу стручних људи, веома добро. И паше и београдске новине писале су о томе похвално, па су завршиле речима: „Ми смо одиста веома захвални управама наших позоришта, што су нам дале прилику, да уживамо у заједничкој игри наших глумаца, који су показали, да су евп из реда глумци, 6 којима, „се можемо, поновити. Тиме су уједно обе управе показале и то, да су потпуно појмиле свој задатак, који имају да врше у развијању. наше глумачке уметности и у поправљању и унапређењу наших позоришних прилика. Тај труд њихов признаће се и с ове и с оне стране Саве п Дунава, као што су то признали п Њихова Краљевска Величанства изјавом свога задовољетва са тим заједничким пред“ ставама.“
По жељи земунске публике и месног позоришног одбора. долазила је гђца Султапа Цијукова и у Земун, и ту је излазила на позорницу као гошћа у шаљивим операма: „епа Галатеја“ и
Хладно, кишовито време много је сме-
„Јованчини сватови.“ .