Pravda, 27. 09. 1933., str. 3

СТРАНА

ПРАВДА, 27 СЕПТЕМБАР 1933 Г.

БРОЈ 10.379

Велика свесловенска економска маниф естација у Кракову ОТВАРАЊЕ ПРВОГ КОНГРЕСА СЛОВЕНСКИХ ШТЕДИОНИЦА У КРАКОВУ. —

ЗАГРЕБ, 25 септембар. — У низу слонтаних манифестација словенс** сарадње и солидарности, које у следње време долазе до кзражаја, сад се може забележити Једна манифесгац»;а, која има соој особит знача): манифестација словенске екскном ске сарадње и соладарности путем основннх словенскнх народних ехоиомско — фннанснскнх н социалних установа, путем штедноница. О 10Ј маннфестацији издао је Савез шгсдионица Крал>ев1ше ЈугославнЈе у За гребу следеће саопштење: „Дана 18 о. м. отворен ј« у словсн ском граду Кракову први конгрсс слозенских штедионнца под протскторатом претседника Републике Иол» ске г. Игнаца Мошћицкога, а у присуству полј С ког министра финансиЈа г. Завадскога, вицеминистра ун>траш њих дела г. Корсака, вкцевоЈводе г Валицког, начелника града Краковч г. др. Каплицкога, метрополите г. Са лиехе, многобро]них сенатора, консу ла и другмх угледних личгости. Кон гресу је присуствовало око 450 дслегата словенскнх штедионица. Тако је велика дворана Старога театра града Кракова била пуна одличних прет ставника ооновних словенских социал них и економско — финансиских установа. Из Чехословачке је дошло на овај конгрес око 120 делегата под вођством директора братиславске градске штедионкце г. Тварожека, а ив Југославије пет делегата, г. Рудолф Ербер, генерални директор Градске штедионице у Загребу и претседник Савеза штедноннца Крал>евине Ј>тославије, г др. Новаковић потпретседник београдске Општинске штедионице, г. др. Божић, гелерални директор штедионице Дравске бановине у Љубл>ани, г. др. Бохтањец, члан управе Градске штедио нице у Л>убл>ани, и г. др. Рачић, секретар Савеза ппедионица Краљевине Југославије. Под заставама заступљеиих словеноких народности комгрес је отворио г. др. Стефан Ума, претседник пољскога Савеза штедноница нз Лавова, ваступајући оболелога сенатора г. Ју лиуса Здановскога, претседника пољскога Савеза штедионица у Варшави. ОтвараЈући овај конгрес, г. др. Ума поздравио је делегације и утледне личности, истакао важност и задатак овога ксжгреса. Изасланик пољ скога министра унутрашњих дела вл цемииистар и г. Корзах, поздравио је конгрес. У име града Кракова поздравио је конгрес претседник г. др. Каплицки, у име Чехословачке делегације г. Тварожек, затим г. Весели, г. Крофта и г. др. Келнер. У име југословенске делегације поздравио је контрес г. др. Новаховић. Говорили су, затим, претставници Чехословачко — пољске и Јутословенско — пољ ске лиге. Отварање контреса је 8авршено спонтаним манифестацијама. ИНТЕРЕСОВАЊЕ ЗА СТАЊЕ САМОУЛРАВНИХ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ШТЕДИОНИЦА После тих говора конгрес је почео рад. На дневиом реду били су реферати о правној организацији и привредном значењу штедионица у појединим словенским земљама. С че хословачке стране реферисао је директор прашке градске штедионице г. др. Сватон, с југословенске г. Рудолф Ербер, а с пол»ске директор Ту лач. Сви ти реферати били су саслушани с највећом пажњом, и они ће бити штампани или у појединим ште дионичким часописима, или у једном спомен-спису, који ће бити издан по водом овог коигреса. Нарочити интерес показан је поводом реферата о стању самоуправних штедионица у Јутославији, и јутословенски реферат затражен је с више страиа како би се на основу њега могли донети прикази у пољској и чехословачкој штампи. Тај интерес претставља уједно и пажњу пол>ске и чехословачке јавности за положај и стање самоуправних штедионица у Југославији. С особитим задовољством примљено је на знање обавештење да се сада и у Југославији спрема Зако« о штедноннцслш какав постоји и у другим земљама, поименице у Пољској и Че хословачкој. На дневном реду конгреса другог дана били су реферати о методама сузбијања привредне кризе у поЈеди ним словенским земљама. С југословенске стране реферисао је о том предмету секретар Савеза штедионица Крал>евине Југославије г. др. Ђу• ро Рачић и његов реферат биће, такоће, засебно оштампан. Г1ре свршетка конгреса упутили се сви присутни делегати у већницу гра да Кракова, где су били срдачнз примљени. Изречени су, том приликом, врло значајни говори за стварно и што живл>е сараћивање између сло венских народа. Дато је признањс граду Кракову за ову леггу манифестацију и за она велика дела коЈа Је он створио на част и славу словенске цултуре. ПОЛАГАЊЕ ВЕНАЦА НА СПОМЕНИК АДАМА МИЦКИЈЕВИЋА После тог примања у већници града Кракова упутили су се сви делегати, праћени бројним граћанством, до споменика Адама МицкиЈевића тамо положс своје венце. Том прили

ком одржао је пред спомеником један говор с чехословачке стране г. Вацлав Весели претседник Градске штедионице у Брну. С југословенске стране изрекао је затим један говор на нашем, чехословачком и пољском језику секретар Савеза штедионица Краљевине Југославије др. Ђуро Рачић, евоцирајући заједничке словенске успомене и потребе живл>е и реалније сарадње н солидарности... После тога био је приређен од стране штедионице у Кракову свечани банкет у просторијама Старога Театра. Том приликом изрећали су се бројни говори, у којима се манифестовала потреба жнвље словенске сарадње. ЗАКЉУЧАК КОНГРЕСА Конгрес је завршио свој рад следе ћом енунциацијом: „Свесни данас опште познате исти не, да је привредна онага и незави-

Г. др. Ђуро Рачић сност најјачи основ политичке онаге сваке државе, ми, претставиици словенских комуналних штедионица, сакупљени на Првом конгресу у Кракову, изражавамо осведочење да је наш главни задатак сакупљање и оргаинзовање народних капитала за служење сопстзеном нродном привре дном животу. А како је једини гтут за повећавање тих капитала напоран. рад и разумна штедња, принципи чији општи пријем у сваком народу јесте услов развоја његове материалне културе и моралног напретка, и како дужност према будућности од ћекова налаже појединцима и народима више стварати, него трошити, мање издавати, него што се зараћује, то сматрамо, као наш први народни задатак, упркос тешком призредном положају, за добро наших народа, за развој наше културе, за снагу наших држава, идеју штедње што ннтенсивније у нашим народима ширити и пропагираги. После свршетка конгреса приређен је делегатима излет до рудника соли у Виеличкој. Музика је пратила госте целим гтутем и дочекивала и.ч стотине метара под земљом у вели чанственим храмовима и дворанама, који су узбуђени у силним наслагама соли. Они прегстављају не само једно од највећих словенских дела већ уопште једно од највећих дела на свету. У једној великој дворани стотине метара под земљом изводиле су мале девојчице народне игре, које су све присутне особито одушевиле, показујући им заједничке карактеристике словенске уметности. Изречени су поново срдачни говори и после говора г. др. Новаковића, потпретседника београдске Општин ске штедионице, интонирала је музика по други пут југословенску химну. Сутрадан, гости су се вратили својим домовима са успоменама на једно лепо словенско дело. ИЗЈАВА СЕКРЕТАРА САВЕЗА ШТЕ ДИОНИЦА Г. ДР. РАЧИЋА После тога саопштења Савеза штедионица Краљевине Југославије потражили смо секретара г. др. Ђуру Рачића с молбом, да нам нешто каже о томе, како је дошло до овога коигреса, и које је његово значењс. Г. др. Рачић нам је рекао следеће: — До овога конгреса дошло је на позив града Кракова и његове штедионице, и то — приликом одржава ња прве главне окупштине Удружења словенских штедионица у Братислави 27 маја 1933. Сазивачи су желели да даду прилику за што јаче и живље економско зближавање између словенских народа путем њихових основних социалних и економско — финаисиских установа, које прегстављају самоуправне штедионице Њихова жеља је остварена и служи им на част ово што су учинили што су тиме поновно доказали да су једно велико словенско жариште. Овај конгрес има велико значење, ;ер се по њему нису упознале само заједничке невол>е и потребе, већ се га кође снажно проширило осведочење да треба заједничким силама реални је и живље приступити отклањању заједничких невоља и задовољавању заједничких потреба. Тим осведочењем одисала је поводом овога конгреса и цела пол>ска штампа, која је целе странице посвећивалв његовом раду, и настојању. Осетио сам особит интерес за нашу аемљу и био сам срећан, што сам могао дати мно-

Изгубљен међународни компас при решавању лроблема ревизије уговора

гобројна обавештења у сврху бољега међусобнога упознавања и зближавања. О свему томе изићи ће посебни чланци. — Зашто је било тако мало делегата из наше земље? На то питање одговорио је г. др Рачић: — Број делегата из наше земље одговара стању и положају самоуправних штедионица у нашоЈ земљн. Кад буду наше самоуправие штедио нице онако развијене и организоване ^РУгих Италијана. То вреди и за

2. Јесте да ту има и Српских и Бугарских и Хрватских и Словеначких и Шкотских и Црно горских и Босанских и Македонских и Старосрбијанских и Војвођан ских и Далматинских па чак и Ужич ких и других Југословена, као што има Венецијанских, Ђеновских, Пијемонтских, Ломбардских, Тосканских, Умбриских, Обручких, Кселабријских, Сицилијанских и многих

као што су то у Пол>ској и Чехо словачкој па и у многим другим зем љама, нарочито у Француској, Немачкој, Италијн, Аустрији и у Север ним земљама (где има сразмерно пе десет пута више штедионица, и го празих штедионица и исто толико ма ње банака и банкара, него ли у нашој земљи), онда ће без сумње на овако важним словенским скуповима бити више делегата и из наше земље, више поуке и корионог сазнања. ПОТРЕБА ЗАКОНА О ШТЕДИОНИЦАМА — Шта треба учинити да се код нас овакве штедионице оснивају? У првом реду треба донети један ваљан Закон о штедионииама. какав постоји у другим земљама, и помоћу њега стати на крај досадањој пркси, по којој су различита бан карска предузећа под фирмом штедионице обављала праве штедионичке послове без довољне контроле и са саојим банкротствима тако ослаби ла веру у штедњу. То је страховиг грех, ако се узме у обзир, да је штедња, по узвишеним речима наше га Краља Александра, „основ среће аваке породице и државе и њихове економске слободе и самосталности", и да се законским путем организова не штедионнце у целом свету данас држе чврсто н чувају непоколебљиво поверење народа у штедњу. Трсба народ убедити да штедионице §1и су никахве течевне установе а поготову не у корист појединаца, већ да су оне устанозе њихових заједница, које јамче за њихово пословање, а нарочито за улоге, целокупном својом имовином па да стога уз ваљано водстзо и уз строг стручан надзор као и уз стабилну валуту не може ни, ко ништа нзгубити ако разумно штејћи само собом решено: ла се тери-

Немце, те их не треба набрајати. Истина многи Немци стоје на нашем гледишту, али од фашиста не стоји на нашем гледишту ни послед њи њихов лазарон, разуме се фаши стичких, јер других Италијана има доста којн стоје на нашем гледишту, јер се југословенско етничко и језично јединство од Јадрана до Црног Мора не може да прогута. Не сме се у европском смислу, а овај је сада једино у питању а не балкански, узиматн, Док широки сло јеви нешколованих Југословена од Црнога Мора до ЈаДрана говоре Једним језиком, јер се с краја на крај добро разумеју, да говоре пет до д есет језика, те да према томе ства рају и толнко националиста. док Италијани, кој'и говоре више, и свима романских језика, јер се северни са јужнима ништа неразумеју, треба да припадају једној националности што им ми н не поричемо. Кадија, судија не сме имати два тега, два мерила. као што раде фашисти и компанија. Стога пре него што се покрене пи тање о ревизији има да се утврди, по међународном и научном схвата њу, шта Је народност, напионалност у Језичном и етничком поглеДу. Ни то није учињено. И ту влада самовоља, које нема у науци. али је има подоста код политичара — нави јача, а и њих има доста и од разне руке.

Најпосле долази најтеже, најшкакљивије. Кад се утврди начелно који VI »ори т. ј. из кога раздобља имају да се ревидирају; кад се утврде начела (мерила), по којима ће се вршити ревизија; кад се утврди шта начело народностн, остаје такоре

ба да постане проширењем национал ног морала, морала збијеног у границе једне државе. И национални морал мора да се ослања на осећање правнчности и солидарности, ако неће да постане неморал унутра као и према онима вад граница државе, што се уосталом данас често дешава. Друштво народа мора да форми ра н негује међународни и међуаржавни морал, а он као такав може да постоји поред правичног наиионалног морала, који не сме бити идентичан са „светим егоизмом" фашиста нити са моралом Макиавели-а, Талерана и других. Г. Фереро вели даље: „Свет је зах ваћен проблемима којн превазилазе његов разум, његову енергију и ње* гову храброст". Иако не одричемо овај став, нама изгледа ипак да је пут за решење тих проблема обележен — поред све ограничености чо века — осећањем правичности, која се односн на човека уопште, а у погледу разума избегавањем магло« витих израза и утврђивањем претходних норми, претхоДиих објектив них мерила, која треба да послуже за одмеравање при решавању тих проблема. То и ништа друго! И то је довољно. Кад се утврде претходни услови, које смо изложили, долази и испу« њење захтева г. Ферера изложених у поменутом чланку: „Европска исти на", на који упућујемо читаоце. пре него што би се решило да се приступи ревнзији од стране „Друштва Народа". Др. ЧеД. Ђурђевић П1111111!1!1!!1П1!1тП1П!1Ш11111111П1ПН1!1111Н1ГП!1!1Пт!т1111П1П1П1ПШ1ШШ1 За поцнзење сломен-плоче палим херојнма у ћупријк — Припреме за прославу дваДесетогодишњице Двадесет прве класе Артилериске подифипирске школе. —

ди, већ да тако може сваки' ствара ти за себе, за саоје ближње, за своју зем.Ђу н за своју државу најбољу снгурност и најјачи основ за трајан и сигуран напредак. Доскора ће се у нашој земљи по друти пут славити светски дан штедње, који се у другим земљама слави већ годинама. Гај дан у нашој земљи овог пута не би могао бити лепше и узвишеније прослављен него ли да се на њега донесе Закои о штедионицама, који се већ дуже времена спрема. На осноау тога Закона даће се полет организа цији штедње н штедиоиица у нашо, земљи онако, како је то учињено у другим земљама, које се са својим штедионицама данас с пуним правом поносе. Молим вас истакните то, па ћеге учинити једну праву услугу за напре дак наше земл>е — завршио је г. др Ђуро Рачић. Никола Шкргић. Ш1111!1!1ПШ!11!1!111П!П11111111Ш1ШШ1Ш11Ии111Ш1!1!11111111И11[НП1!П1!11Пти Мртвн што говоре... — Како су настрадала три суЈеверна човека. —

СТАРИ БЕЧЕЈ, 26. септембра. (Ж. К. изв. „Правди"). — Стари Бечеј је имао једну несвакидашњу сеи зацију о којој се много говори. Догађај, којн се одиграо на овдашњем гробљу најбоље сведочи сујеверЈ'е још није искорењено у широким на родним масама. У једној крчми седео је мало напит М. ЛаЈ'ош, земљорадник. Пио је са своја два друга. У разговору, између осталог, уз чапгу дотакли су се и питања: шта раде мртви док они овако у кавани пију. На крају, договорили су се да сви оду на гробље и виде. Одлучено је и ко ће са мртвима да разговара. Лајош се опкладио са својим пријатељима по пет лнтара вииа да ће он разговарати и да ће му мртви одговорити. Пошли су око поноћи на гробље, коЈ "е се налази до самог Петровог Села. Лајош, који се трудио да буде најхраб рији, ставио је руку на један крст и рекао: — Здраво, иртви! шта радите? На то, на њихово највеће запрепашћење, однекуд непознати глас је одговорио: — Некс пуши, неко седи, неко спа ва... Како где.

тормјална ревизија мора извршити код свих држава коЈе су учествовале у рату, без обзира да ли су велике или мале, да ли су победиоци или побеђени. То је право изједначење побеђених са победиоцима. То је тако логично и право. Али, гле!, у ствари би, како изгледа за сада, било другаче. Као што по питањима мањина ве лике силе неће никако, да се та питања генералишу и решавају по општим начелима за све народе, тако ни велике силе, по свој прилици. не ће пристати, да се врши ревизија и земљишиих одредаба, које се њих тичу. То свакако није било јасно ни г. Макдоналду, када је пристајао на неодређене изразе ревизије, без прецизирања, не осигуравајућн се, да ли ће се ревизија односити на целу Европу или бар на све чланице Друихтва народа. Да би се Ита лија могла извући из те обавезе, један је од главних разлога исто г. Мусолини избегава Друштво народа и тражи засебан локал за четири Ве лике силе за преговарања, са четво роструким вратима за гушење звука, тражи нови директоријум. Зар не, о фашисти? Може се свакако, у име малих али иногобројних у Европи, тражити чему би се свакако придружчли велики и мали ван Европе, јер задово љава осећање правичности многих — да се претхоЛно Велнке силе изјасне о томе, да ли се ревизпја уговора нма извршити по општим на челима, коЈа важе за Друштво народа, без обзира да ли се тиче великих или малих. Тек кад се то претходно испунн могу и сви мали пристати на ревизију. То су захтеви равноправности, прокламовани у Пакту Друштва народа, који се ки у Друштву народа не могу обићи, али зато у „Днректоријуму" врло лако, шта више и сигурно, као што доказују одлуке. Амбасадорске конференције од 1921 г. у погледу Арбаније. Ми у име човечанске правичности и у име боље судбине наредних поколења Европе, а у првом реду Сред ње Европе малих и Балкана, у име појачања поверења у Европи и оста лом овету, у чему је велика криза V целоме свету, тражимо: да се игра са отвореним картама. иентлмечски, јер је то једини пут за решавање светских питања на правичној основи. Тражнмо да се прво испуне помеиути предусловн, пре него што би

У исто време са стране одакле је допнрао непознати глас, заблистала је светлост. ЛаЈ'ош и шегови пријате|се и покренуло пнтање ревизије уљи дали су се у бекство. Лајош Ј'е ,'говора. у једном моменту, пао преко гробај На досадањи начин покретање пии повредио руку. Устао је и кренуо тања ревнзије је стварање од зла даље, али је налетео на бодљикаву, горега. као што су у осталом многи жицу и повредио се по гелу. Једва; и пре нас нагласили. иекако дотрчали су до вароши. Г. Гуљелмо Фереро („Правда" од 28 Мећутим, док данас сва тројицаЈ априла 1933 г.) држи да је за могућ леже болесни, утврћено је да је уме^ност решења проблема ревизије посто мртвих одговарао један њихов.требан неки супер национални мопријатељ, који је у кавани приглу-јрал. Ми држимо да ту толази \ пишкивао њихов разговор и успео да.тање најшири морал по Бергсону,

мистифицира ојеверне људе.

међуиародни морал, који управо тре

Одбор за припрему прославе два« десетогодишњице и за поднзање спо меника палим питомцима двадесет пр ве класе Артилериске подофицирске школе предузео је живу акциј> ; ба_ остварење ове идеје. У ту сврху одбор је учинио претставку министру војске и морнарице молећи га за одобрење да се споменик — спомен плоча — подигне у кругу Артилериске подофицирске школе. Министар војске и морнарице одлу ком својом од 8 септембра одобрио ј 'е да се спомен — спомен плоча подигне у згради или кругу садање Ар тнлериске подофицирске школе у Ђу прији. У вези са овим одбор се лично обратио и бившем командиру шко ле садањем днвизиском генералу г. Душану М. Марковићу, команданту жандармерије, који се у свему сагла| сио са Одбором и са задовољством примио почасног претседништва. Ова прослава и подизање спомен плоче — од великог је значаја. Ово је леп пример да се једна класа пре живелих другова у великом рату за ословођење и уједињење сећа и одаје пошту на овај начин својим палрм друговнма, а самим овим гестом пру жа пример млађим генерацијама како треба служити Краљу и Отаџбини. Нема ратног боЈ *ишта, од 1914 до 1920 године, на коме пнтомци ове класе нису узели учешћа. борећи се са највећим пожртвовањем и полетом, служећи за пример. Нема ни јед ног крвавог окршаја, где се ови мла дићи нису показали у најтежнм ситу ацијама. Познају их сзе гудуре, потоци и реке прератне Србије: позна ! ју их многобројне коте, ћувици и 1 брежуљци. Прошли су Арбанију и оставили за собом пут Голготе; при 1 мићи су их Видо — Острво смрти, Крф и готово цео северни део жарке Африке. Вратили су с победом и сла вом, гтреко Доброг Поља. Алн многи од њих дали су своје младе жи' воте за Краља н Отаибину и тако | ударнли, са безбројним хероЈима, зна | ним и незнаним, темеље већој и моћ ној земљи, нашој вечитој Југославији. ' Одбор се нада да ће овоме би,ти потпомогнут. и материјално и мо ра.тно, на првом месту од својих кла ! сних другова и од бнв. прстпоставље них старешнна, који су гпремили ову генерацију питомаца за гнгантске . борбе на пољу части и славе. ' Сва хумана и национална друштва као н свн добри грађани треба да својим скромним прилознма омогуће племениту намеру Одбора, који жели да одужи свој дуг према једном делу јунака из исполинских борби Они значајни дани стварали су велику Отаџбину, али су тражили велике жртве. Највеће жртве прннете су у крви и жнвотима. Не смеју никад да их забораве ни савременици ни потомство. Седиште одбора налази се у Пожа ревачкој улици, боој 8. Пошту а све остало слати Одбору.