Pravda

ПА ИЈ1ЛЋЕНА У ГОТОВУ

ЦЕНА 1 ДИНАР

БРОЈ 10.400

БЕОГРАД, СРЕДА, 18 ОКТОБАР 1933 Г.

игво: влајковићева 8. Месечна прегплага ?а иашу земљу 20 аин., за инопранство 50 аин. ТРЛРФОНИ РРД \К!ЈИ.1К: 25.555.25.552. 25.556. 25.558, 25.553, 25.554. — Рукониси се не враћају.

Г0ЛИНА XXIX

ЛОНДОН ОСУЂУЈЕ ДРЖАЊЕ НЕМАЧКЕ И СМАТРА ДА НИЈЕ МОРАЛА ДА НАПУСТИ ДРУШТВО НАРОДА Француска јавност за изношење немачког случаја пред Друштво народа

ПАРИЗ, 17. (Телефонски извештај) Целокуггна француска |авност бави се сала такорећи искључиво на]важни)им и најактуелнијим питањем да• наши>ице, немачким иступањем из Друштва народа. Сви остали проблсми бачени су у позадину. У ратоборност Немачке Французи данас више верују но годиие 1914. Мож да побуде те ратоборности нису исте као и 1914, када је империалистичкн расположени кајзер хтео да освож пола Европе, али је н ова данашња спремност за наоружање и рат код Немачке опасна. Хитлеров режим и сам није од почетка порицао своје ратоборне тежње. Вођи немачких национал — социалиста у својим звучним говорима, истина, наглашују да је и Немачка пацифистички расположена, али то данашњи немачки властодршци делнма не потврћују. У Паризу је већ давно — одмах по доласку Хитлера на власт — пречишћена ова чињеница: све ппо се Д-адас догађа у Немачкој и све што чини данашња немачка влада интере сује Европу. Није само за Немачку важно, што њено становништво од 60 милиона производи, ради и живи; за целу Европу је од првокласне важ ности чињеница да немачки привредџи* адерат />еспр$корно функцмонише. За то се залаже и Француска, и Она ниуколико не жели да кочи тај природа« и целисходан процес. Али хитлеризам жели веома драстично да обезбеди беспрекорно функционисање свог оружаног апарата. У Немачкој се мисли и данас да се из тешког економског стања може изићн само помоћу ревизије уговора о миру или путем новог рата. Приликом свог недавног боравка у Паризу, енглески министар иностраних послова сер Џон Сајмон рекао је: — Нема сумње данас је Немачкз једина препрека разоружању. Данашњи немачки режим је иного допри нео томе да се отежају односн између Немачке и њених суседа. Држање Немачке данас је такво да ње не суседе мора проћи свака всља за разоружањем. Ово мишљење деле и француски политички кругови. Немачка се став ља на гледиште да треба прво побед ницн Светског рата да се разоружа-) ју, па тек онда побеђене земље бив^ ших Централних Сила. Немачка Ч5и. по сваку цену, хтела да изнуди при знање права да се оружа. Један угледни француски политичар изјавио је недавно пред претставницима стране штампе да је Немачка доведена до последње дилеме. Она има да бира између две могућности: или, да се својим ратоборним тежњама потпуно изолује од свију доугих земаља у Европи и навуче мржњу многих народа, жигосана као једина држава која хоће да ремети мир или пак да се придружи споразуму Француске, Енглеске и Амери ке који је ових дана постигнут у ве зн са пробним роком о наоружању. Да је у Немачкој друга влада на управи земље, сасвим је извесно да би до споразума о разоружању мно го лакше и брже дошло. Али Немачка нема данас више једног Штоеземана, који би умео да се узвиси и над партиским локалним обзирима Рајха и уживи у потребу међународ них тежњи за трајан мир. Париски листови наглашавају да је иступање Немачке други њен дога ђај који је запрепастио свет у задње време. Први је њено унутрашње истребљивање свих противника наии онал-социјалиста. Само док се овај први могао сматрати немачком унутрашњом ствари, за овај се само може рећи да показује немачку ратнич ку жељу да се промени ситуациЈа у Европи. Према свима француским ко ментарима може се казати да Париз више не може веровати у добру волу Берлина. Више не може и, шта више, не сме бити илузија, каже се у француским политичким круговима. Немачка неће сарадњу, и то је сада јасно не само Паризу него и Лондону и Вашингтону, као и остајпим државама. Лондонска јавност је највећим делом осудила Немачку због њеног иступања из Друштва на »сда и напуштање Конференције за разоружање. Сви консервативни кру гови без икаквог двоумљења, сма*рају да се Немачка огрешила сво-

јим иступањем из Друштва народа о све земље и да је то и једна увреда за Лондон. Према писању енглеских листова, Немачка је као и свака лру га велика сила имала низ могућности да брани своје интересе, не напуш тајући Друштво народа и Конферен цију за разоружање. Међутим, она то није хтела и она је показала да неће сарадњу са оста лим нацијама, већ да хоће несметано оружање. Исто )е тако важно истаћи да се у француским круговима наглашава да би Друштво народа требало да узме у рамаграње Немачки случај и да донесе једну одлуку о држању према Немачкој. Сматра се да би се и на тај начин многе ствари рашчисгиле и постигле ефикасне мере које би се према Немачко] могле применити. Париски листови веле да изјаве г. фон Нојрата показују да Немачка није морала да иде из Друштва народа. Али пошто је хтела несметано оружање, то је, сасвим логично, напустила и Лигу народа и Конференцнју за разоружање. „ЕКО Д' ПАРИ" ПРОТИВ УСВАЈАЊА У ОВОМ ТРЕНУТКУ ЕНГЛЕСКОГ ПЛАНА КОЈИ БИ ОМОГУЋИО ВОЈНУ ПРЕВЛАСТ НЕМАЧКЕ г ПАРИЗ, 17. — (Б. изв. ,,Правд.ч и ) — Са великим ннтересовањем био је праћен овде ток јучерање Конферениије за разоружање и одговор који је дат од стране г. Хендероона г. Нојрату на његово саопштење о напуштању Конференције за разоружање од стране Немачке. Г. Пертинакс у „Еко Д' Пари" вели тим поводом да је Главни одбор Конференције за разоружање одговорио на немачки корак са једним заобилазним одобравањем енглеског пројекта о разоружању. Међутим, вели г. Пертинакс, за Француску је неприхватљив. — Уверени смо Да француски парламент после догађаја од 14 октобра неће ни тренутка оклевати да одбије тај план који припрема растурање француске војске н неизбежно би водио за кратко време До војне превласти Немачке. Али, вели г. Пертинакс даље, још више него проДужење Конференције за разору жање треба француска влаДа да одбије Да се сада води Дискусија између пет великих сила што г. Мусолини толико жели. Свакако би тре бало већ сада обратити се Друштву народа да би се оно позабавило немачким повредама војни.х одредаба Версајског уговора. Међутим, вели г. Пертинакс на кра ју, вла-Да г. г. Даладјеа и Пол-Бонкура тешко ће имати куражи да пре дузме такав корак. НЕМЦИ МИСЛЕ ДА СЕ АМЕРИКА НЕЋЕ МЕШАТИ У СЛУЧАЈУ ДА НЕМАЧКА ПОВРЕДИ ВЕРСАЈСКИ УГОВОР БЕРЛИН, 17. — (Б. изв. „Правди"). — О амернчком становишту о немач ком проблему нзишло је синоћ једно саопштење са упућене стране, која је како се верује у политичким круговима, блиска Белој Кући. У том саопштењу се каже да ће се Сједињене Америчке Државе од сада уздржати свих европских дискусија, које би могле настати услед иступан>а Немачке из Друштва народа. Сједињене Америчке Државе остају и даље заинтересоваие у питању разо ружања и г. Норман Девис ће продужити у Женеви преговоре о решс Њ у овог питања, али се он неће упуштати ни у какве разговоре у питан>у евентуалних санкција против Немачке у случају ако она повреди одредбе Версајског уговора о мнру. АМЕРИКА СМАТРА ДА ЈЕ У ЕВРОПИ ОЗБИЉНО СТАЊЕ ПАРИЗ, 17 октобар. (А. А.) — Јављају из Њујорка да г. Брисбан, који сваког дана у ХерстовоЈ штампи коментарише актуелне догађаје, примећује да Је г. Хитлеров говор који је одржао преко радиа преношен на четири Језика сем на француском. Г. Брисбен мисли да се г. Хитлер влада по Бисмарковом начелу после рата 1870 године када Је говорио: Кад разговарам са људима са коЈима се надам да ћу се на краЈу споразумети Ја говорим њиховим Језиком, а кад стекнем уверење Да Је

са њима излншно расправл>ати Ја он да говорим својим рођеним Језиком. „Г. Хитлер Је употребио сва четири Језика сем француског, каже г. Брнсбеи. Ми се питамо требали то схвлтитн као тенденциозно?"

. Г- Хитлер С друге стране амерички листови доносе сензационалне ннфортмациЈе о стању у Европи, коЈе сматрају за врло озбиљно. Тако лист „ЊуЈорк Телеграф" са Још неким листовима поставља питање, какав ће став заузети Сједињене Државе у случаЈу да у Европи дође до тежих заплета. УСАМЉЕНИ ЕНГЛЕСКИ ГЛАСОВК У ОДБРАНУ НЕМАЧКЕ БЕРЛИН, 17. — (Изв. „Правди"). — Јучерања изјава немачког министра спољних послова г. фон Нојрата о иступању Немачке из Друштва народа и његов оштар став према Енглеској изазвао је велико изненађење у енглеској јавности. По неки коментар чује се у одбрану Немачке. „Дејли Експрес" који је од увек био пријатељски расположен према Немачкој, између осталога, пише: — Ево шта имамо од тога што смо се мешали у ствари коЈе се у првом реду тичу искључиво Француске и Немачке. Да смо задржали свога сер Џон СаЈмона код куће и да он ннЈе ишао у Женеву, ми бисмо данас стаЈали изнад европских компликациЈа и могли бисмо црпсти нове снаге из ове неутралности. Међутим, ствари се развиЈаЈу тако да Немачка, огорчена због енглеског мешања, почиње да сматра Енглеску за правог непријатеља. Већ Је касно, али ниЈе прекасно да сер СаЈмона позовемо да се врати у Лондон пре него што наш престиж у Женеви коначно буде компромитован. „ДеЈли Телеграф" у свом уводном чланку критикуЈе говор који Је г. Хендерсон одржао пред делегацијом Лиге за мир. ТаЈ лист вели да Је сада лотребан конструктиван рад да би се супротности умањиле. Међутим, оштра изЈава г. Хендерсона имаће супротно дејство. Немачка Је свакако пренаглила, али до сада ниЈе ни Један уговор прекршила како то г. Хен дерсон даЈе да се разуме у његовом говору. Сваки члан Друштва народа има право да откаже своЈе члан ство у Друштву народа. Лист даље вели да одлука немачке владе да иступи из Друштва народа није дошла неочекивано, него је била већ увијено саопштена у говору који је г. Хитлер одржао у мају у Рајхстагу. Према томе канцелар г. Хитлер води једну смишљену политику и иступање из Друштва народа било је већ давно предвиђено. Врло је, међутим, важно ла је сва консервативна као и лаб\ г ристичка јавност Енглеске против Немачке и да је врло оштро напада. ЕКСКАЈЗЕР ВИЉЕМ О ИСТУПАЊУ НЕМАЧКЕ ИЗ ДРУШТВА НАРОДА БЕРЛИН, 17. октобра. — (Б. изв. .Правди"). — Бившн немачкн кајзер!

Виљем примио је у своме дворцу у Дорну неколико енглеских новинара који су били изразили жељу да чују мишљење бившег господара Кемачке и једнога од људи који су свет гурнули у крвопролићс Светско га рата о одлуци владе Рајха ла иступи из Друштва народа и напусти Конференцију за разоружање. Екскајзер Је изјавно новинарима да Је иступање Немачке из Друштва народа логична последица поступања на коЈе Је Немачка наишла у Дру штву народа. — Ја се чудим само томе, рекао је бивши кајзер Немачке, што Немачка ниЈе Још раниЈе напустила Друштво народа. Њена част Је то захтевала. Новинари су затим питали екскајзера да ли ће се икад више вратити у Немачку. На ово питање бивши цар је одговорио да ра1хсканцелар треба сад да мисли на много других пречих ствари, него што је успостављање монархије у Немачкој. НАСТАВАК РАДА КОНФЕРЕНЦИЈЕ ЗА РАЗОРУЖАЊЕ ЖЕНЕВА, 17. октобра. — (А.А.) На данашњој својој седници претседништво конференције за разоружање одлучнло је да конференцнја нзставл р^д _и да се претседништво састаие 2о. оТ м., а генерална комисија 26 ов. м. Седница је била врло коатка и после усва : ања текста теЛеграма као одговор на телеграм немачког мичистра иностраних послова г. фон Нојрата, претседник г. Хендерсон, на пнтање о чему ће дискутовати генерална комисија на својој седници сд 26 о. м., изјавио је да он мисли Ла ће комисија дискутовати о британском предлогу о разоружању који је британски министар иностраних послова сер Џон Сајмон изложио на седници од суботе, додавши да је он уверен да ће конференција за разоружање као свој Божићни поклон дати свету конвенцију о разоружању. ИЗДАЦИ ЗА ЧЕХОСЛОВАЧКУ ВОЈ СКУ ПОВЕЋАВАЈУ СЕ ПРАГ, 17. — (Б. изв. „Правди"). „Ческо Слово а Јавља да ће с обзиром на затегнуту међународну ситуацију издаци за чехословачку воЈску н жандармерију бити повећани. ЧЕХОСЛОВАЧКА ВЛАДА О НОВОЈ СИТУАЦИЈИ ПРАГ, 17. октобра. — (А. А.) Четека јавља: Уочи нове парламентарне сесије одржан је састанак чланова владе у стану претседника владе г. Малипетра. На озом састанку претресана је међународна ситуација у вези са иступањем Немачке из Друштва народа. Колико се сазнаје ситуација је оцењивана са највећом мнрноћом. НЕМАЧКО ГЛАСАЊЕ БЕРЛИН, 17. октобра. — (А. А.). — Волфбиро јавља: Нетачне су вести неких листова да ће претстојећи избори од 12. новембра бити вршени по неком новом систему. Пошто је образовање нових странака забрањено, изборне листе носиће име само национал-соиијалистичке странке и поред имена гласача стављаће се један круг. Ако се у том кругу нађе кукасти крст, знак је да је гласч гласао за национал-социјалисте, а ако круг буде празан тај ће се глас поништити. ОДГОВОР Г. ХЕНДЕРСОНА Г. ФОН НОЈРАТУ ЖЕНЕВА, 17 октобар. — (А. А.). Претседник Конференцнје за разору жање г. Хондерсон упутно је следећи одговор на телеграм барона фон Нојрата од 14 октобра: „Ја сам саопштно генералноЈ комисиЈи телеграм Ваше екселенције 01 14 октобра, коЈи Јавља о одлуци немачке владе да више неће учествовати у радовнма конференције за смањење и ограничење наоружања и ко Ји мотивише ову одлуку. Немачка влада предузела Је ову меру у !ренутку кад Је претседник баш одлучио да поднесе генералној комнсијн прецнзан програч. ОваЈ програм, ко-

Ји би требало да се изврши у јеЛ« ном периоду потпуно одређеног траЈања, осигурава прогресивно, и сходно резолуцијама које Је усвојила конференцчја са учешћем Немачке, остварење смањен>а наоружања у једном реду који се да пореднти са оним који предвиђа предлог о конвенциЈи који је поднет генералног ко мисији. „Овај би програм осигуравао, исто тако са одговараЈући.м мерама, безбедност, остварење Једнакости права, што је немачка влада увек став.г>ала у г.рви ред својих реваидикација. Због тога Ја жалим што је ваша влада донела ту озбиљну одлуку, а из разлога који ја не могу да сматрам основаним". Г. ХЕНДЕРСОН ЈЕ УБЕЂЕН ДА КОНФЕРЕНЦИЈА МОЖЕ ДА НАСТАВИ РАД ЖЕНЕВА, 17 октобар. — (А. А.). У почетку седнице коју је генерална конференција за разоружање одржала поподне, претседник г. Хендерсон известио је да је прнмио једну делегациЈу међународне групе за разоружање под вођством лорда Робер та Сесила која му је поднела један те$С1, резолуцаде. усвојене садоћ на великом митингу у Женевн. Прегсед Н јн < Затим каже да је захвалио овоЈ делегацији у име конференције за охрабрење које му )е било дато у једном критичном тренутку. Пошто је потсетио на Свој извештај претседништву од 9 октобра о преговорима које је водио, као и на експозе сер Џона Сајмона дат 14 октобра на седници претседннка, а који је експозе претседништво усвојило да би се дошло до пријема једне конвенције која ће дозволити битно смањење наоружања по једном си* стему који је усвојио једнакост и безбедност свих, сходно одлуци прет седништва и с обзиром на догађаЈе и међународну ситуацију, он препоручује генералиој комисијн да сс да нас ограничи на пријем експозеа сер Џона Сајмона, што је конференција и усвоЈИла. Затим претседннк обавештава о пријему телеграма у суботу после подне од барона фон Нојрата, као и о првом одгозору који је он одмах послао. Подноси затим генералноЈ комисији предлог одговора који он мисли да са одобрењем конференциЈе упути немачкој влади. Он излаже да телеграм барона фон Нојрата садржи три терђења, које он не може да пропусти без одговора: 1) да је уста новљено као да Конференција за разоружање неће да испуни своју дужност, т. ј. остварење општег наоружања; 2) да јако нароружане државе немају воље да нспуне своју уговорну обавезу да се разоружају; 3) да је остварење једнакостн права признато Немачкој — онемогућено. Претседник закључује да после изнесених евентуалних примедаба намерава да одмах упутн телеграм барону фон Нојрату. Генерал г. Танцош (Маџарска), г. Довгалевски (Совјети), гроф Рашнноки (Пољока) и Ружди беј (Турска), ставили су своје примедбе да не могу да приме одговорност за тексг одговора, јер нису учествовали у претходннм преговорнма. Не желећи да дода ништа свом телеграму, претседни:< г. Хендерсон мнсли да повлачење Немачке са Конференцнје за разоружање, у тренутку када се гајила нада да ће се доћи до једне брзе одлуке, не може олакшати циљеве конференције. Ово повлачсње додаје нове политичке тешкоће коЈе треба пребродити. Он је међутнм убеђен да ће конференција моћи да наставн свој рад и да дов?ши израду Једне конвенције. Важ^о је доие* тн одлуку о току наступајућих радова, али с обзиром на политичку важност ових одлука г. Хсндсрсои мисли да Је корисно да се конференци,ја одложи до 26 октобра да би се дслегаци.;.* могле саветоватн са сво« јим владама. У случају да конфереи ција прими ову процшуру г. Хсндерсон предлажс да се претссдннштво састане 25 октобра. Конференција је затим усвоЈила предлог прстседннка н г. Хендерсон Ј *е изразио наду да ће свг владе послати својим делсгаци јама потребне инструкције за најбр* жу иараду помецуте конзенцнје.